Animalni otpad i divlje deponije

U Srbiji se godišnje generiše preko 250.000 tona animalnog otpada, koji i dalje najvećim delom završava u vodotocima reka, na divljim deponijama i u prirodnom okruženju. Odnos građana prema ovom problemu izuzetno je zabrinjavajući, a usled nedostatka primene kaznene politike stvara se dodatni prostor za nemarnost koja direktno utiče na zagađenje životne sredine, i prenošenje bolesti sa životinja na ljude,  takozvanih zoonoza.

U okviru projekta Animalni otpad i divlje deponije – prošlost ružnih navika!? koji realizuje udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije na teritoriji opštine Rekovac, sprovedeno je istraživanje o količinama i postupanju sa animalnim otpadom.

Na teritoriji opštine Rekovac danas imamo 1.967 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a gotovo polovina ovih gazdinstava ima prijavljenu stočarsku proizvodnju. S obzirom na to da se prvenstveno radi o manjim poljoprivrednim gazdinstvima, kod većine se dešava da se dogode dva do tri uginuća godišnje, ali ima i nešto većih farmi u oblasti ovčarstva i živinarstva, kod kojih su uginuća životinja nešto češća, pa samim tim i količine animalnog otpada veće.

Kada je u pitanju klanje životinja, ono se i dalje najčešće sprovodi na gazdinstvu, bez ikakve kontrole i prijave, pa tako klanični ostaci najčešće završavaju na divljim deponijama, đubrištima u okviru domaćinstva ili u kontejnere zajedno sa komunalnim otpadom, koji se zatim odvozi na nesanitarnu deponiju.

Od toga da li farmer prijavi uginuće nadležnom veterinaru ili lešinu prosto baci ili ukopa, zavisi i njeno dalje kretanje kroz sistem evidencije grla, pa tako mnogi farmeri u trenutku inspekcijske kontrole nemaju potvrde o odjavi uginulih životinja, za šta mogu platiti izuzetno visoku kaznu.

Anketom prikupljeni podaci govore u prilog negativnom stavu u ponašanju prema animalnom otpadu. Glavni razlozi za negativnu konotaciju su neznanje, neinformisanost i nekažnjavanje od strane nadležnih organa u momentu kada se napravi prekršaj, pa je tako jedan od ključnih ciljeva projekta uspostavljanje održivog sistema upravljanja animalnim otpadom, uz puno podršku svih aktra zajednicе, nadležnih za ovu oblast, naglašava Oliver Aleksić, koordinator projekta.

Analizom dostavljenih dokumenata, podataka i informacija u okviru istraživačkog procesa, produbljen je problem neusklađenosti nadležnih kada je animalni otpad u pitanju. To se vidi na primeru gde je zoohigijenska služba zadužena za preuzimanje SPŽP i odvoženje na tretman u nadležnu kafileriju, dok ista kafilerija tvrdi da u poslednje 3 godine nije primila ništa od sporednih proizvoda životinjskog porekla (SPŽP) sa teritorije opštine Rekovac. Dakle, formalno su svi zakonski uslovi ispunjeni u pogledu upravljanja SPŽP, ali praksa pokazuje da se konkretno niko ne bavi ovom problematikom.

Vrlo je važno napomenuti da pravilno upravljanje SPŽP nosi benefite najpre za društvo  u celini, koje dobija zdravu i čistu životnu sredinu. Eliminacija rizika od nastanka i širenja zaraza, jedan je od ključnih ciljeva, naglašava Aleksić, ali isto tako, prihvatanje EU standarda i procedura u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine, jasno definiše potrebu da se ovaj segment uredi, a samim tim stočati, mlekarim i klaničari postaju konkurentniji na tržištu, prilikom plasmana svojih proizvoda.

Udruženje MPS svoje aktivnosti sprovodi u okvru projekta Beogradske otvorene škole Zeleni inkubator, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert. 

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE