Da li su lokalne zajednice spremne da pređu sa linearne na cirkularnu ekonomiju? 

Cirkularna ekonomija je relativno nov koncept ekonomskog modela koji teži smanjenju potrošnje prirodnih resursa, energije i nastajanja otpada kroz dizajniranje proizvoda i proizvodnih procesa tako da se sirovine upotrebljavaju što je moguće duže, a finalni proizvodi popravljaju, održavaju i materijali nakon upotrebe recikliraju.

Članovi i članice udruženja i neformalnih grupa podržane kroz program Snažno zeleno razmenili su saznanja o dobrim praksama implementacije cirkularne ekonomije u svojim lokalnim sredinama – preduzeće u Arilju koje tekstilni otpad ponovo koristi za ogrev, inicijativa u Loznici koja reparira stare bicikle i vraća ih u upotrebu, firma u Čačku koja od recikliranog stakla izrađuje ploče za kuhinju samo su neki od uspešnih primera. 

Učesnicima i učesnicama radnog stola su predstavljeni rezultati istraživanja koje su stručni timovi Inženjera zaštite životne sredine sproveli u protekle tri godine kroz projekat Zeleni inkubator. Posebno su izdvojeni nalazi koji se odnose na lokalne sisteme upravljanja komunalnim otpadom i lokalne javne politike, kao ključne tačke u kojima je moguće inicirati i pokrenuti tranziciju ka cirkularnim poslovnim modelima. U razgovoru je potvrđeno da je primarna selekcija komunalnog otpada u opštinama i gradovima širom Srbije uvedena samo parcijalno ili je uopšte nema; građani i građanke spremni su da odvojeno odlažu svoj otpad iz domaćinstva i na taj način aktivno vode brigu o zaštiti životne sredine, ali im to nije omogućeno jer jedinice lokalne samouprave nisu uspostavile sistem koji bi ovo podržao. Kada su u pitanju javne politike, nažalost većina opština i gradova, iako je imala obavezu, još uvek nije izradila lokalne planove razvoja. Učesnici i učesnice diskusije složili su se da ova činjenica nije za pohvalu, ali može biti prilika da se civilno društvo uključi u kreiranje lokalnih dokumenata učešćem u radnim grupama i javnim raspravama. U ovim procesima udruženja i inicijative imaju mogućnost da zagovaraju ciljeve i mere koje će obuhvatiti različite aktivnosti podrške uvođenju cirkularnih modela, kao i informisanje i edukaciju o cirkularnoj ekonomiji. 

Iako većina lokalnih zajednica nije spremna za tranziciju, uspešni primeri cirkularnih poslovnih modela postoje. Predstavnici i predstavnice organizacija, posebno onih koje deluju u oblasti zaštite životne sredine, informisani su  i svesni urgentne potrebe da se napusti praksa nekontrolisane potrošnje resursa, i da je, uz aktiviranje svih društvenih aktera, promena moguća.  

Prisutni su za ovim radnim stolom imali priliku da putem QR koda preuzmu publikaciju Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji – Pregled analize 40 gradova i opština u Republici Srbiji, koja je, zajedno sa studijama 40 opština i gradova koji su bili obuhvaćeni istraživanjem, dostupna na sajtu Koalicije 27 i Inženjera zaštite životne sredine. 

Zeleni razgovor Cirkularna ekonomija: da li su lokalne zajednice spremne da pređu sa linearne na cirkularnu ekonomiju? vodile su članice istraživačkog tima Inženjera zaštite životne sredine, Ivana Milovac i Višnja Nežić. Razgovor je organizovan u okviru događaja  Zeleni susreti – izađi na zelenu granu u prisustvu više od 80 predstavnika lokalnih udruženja koja su dobila podršku kroz program Snažno zeleno i projekat Zeleni inkubator. Osim ove teme, na događaju je bilo reči i o energetskoj tranziciji, klimatskim promenama, javnim politikama, lokalnom aktivizmu i ulozi i stanju civilnog društva u Srbiji. 

Projekat Zeleni inkubator sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE