Ko treba da snosi trošak tretmana uginule životinje?

U sali Pomoravskog okruga u Jagodini, dana 22. septembra 2022. godine, održan je informativni sastanak u vidu interaktivne tribine na temu Značaj pravilnog upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (SPŽP).

Učesnici sastanka bili su predstavnici/e službi zaštite životne sredine, ekoloških i komunalnih inspekcija iz Rekovca, Jagodine, Despotovca, Paraćina i Ćuprije, kao i direktor kafilerije VU Napredak iz Ćuprije i predstavnici/e Poljoprivredne savetodavne stručne službe, Zadružnog saveza Šumadije i Pomoravlja i ekoloških udruženja. Predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta, a zajednički zaključak je svakako da svi zajedno moramo raditi na tome da se promene loši stavovi i ponašanje vlasnika animalnog otpada, pa čak i uz primenu kaznene politike koja još uvek nije uobičajena.

U čijoj je nadležnosti kažnjavanje počinilaca prekršaja u vezi sa neadekvatnim upravljanjem animalnim otpadom, dugo je bilo misteriozno pitanje i za inspekcijske službe. Nadležnost je često bila podeljena između veterinarskog, komunalnog i ekološkog inspektora, a prijava gotovo da nije bilo više godina unazad, bio je jedan od zaključaka sastanka.

Nažalost, animalnog otpada je svakako bilo, jer čak i veći prerađivači, kako bi izbegli plaćanje troškova tretmana ove vrste otpada, samo deo donose u kafileriju, dok veći deo zakopavaju ili bacaju u prirodu, što svakako predstavlja potencijalnu opasnost po javno zdravlje.

Kako su trenutno u funkciji samo dva postrojenja za tretman animalnog otpada, Energo Zelena koje se nalazi u Inđiji i VU Napredak u Ćupriji, učesnici/e su se jednoglasno složili da je neophodno podstaći centralnu vlast da sačuva oba postrojenja, kroz ulaganje u unapređenje i modernizaciju, naročito kada je reč o kafileriji u Ćupriji koja je pozicionirana tako da u nju treba da stiže animalni otpad koji se generiše južno od Save i Dunava. Ekonomska isplativnost da se sav animalni otpad transportuje u Inđiju, prosto ne postoji, objasnio je direktor VU Napredak, gospodin Nenad Šćepanović.

Na pitanje ko treba da plati trošak tretmana uginule životinje, koji se plaća po kilogramu, izneto je više predloga. Od toga da treba razdvojiti veće i manje proizvođače, gde bi manji proizvođači bili oslobođeni plaćanja, do toga da svi proizvođači koji nemaju osigurane životinje treba sami da snose ove troškove.

S tim u vezi, poziv je usmeren i na gradska veća za poljoprivredu koja u okviru Programa mera ruralnog razvoja mogu uvrstiti i osiguranje životinja kao meru koju bi dodatno subvencionisali.  Ukoliko na jednoj teritoriji imamo dovoljan broj osiguranih životinja, i osiguravajuća društva su spremna da pokriju ovaj trošak, objašnjava Maksimović, navodeći da je već razgovarao sa predstavnicima nekih osiguravajućih društava.

Ovaj događaj organizovan je u okviru projekta Animalni otpad i divlje deponije – prošlost ružnih navika!? koje sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije, u okviru projekta Beogradske otvorene škole Zeleni inkubator, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE