Prilagođavanje klimatskim promenama i biodiverzitet: Da li je priroda od vitalnog značaja za zaštitu klime?

Klimatske promene su jedna od tri primarne pretnje koje ugrožavaju biodiverzitet, ostale su zagađenje i gubitak staništa usled prekomernog korišćenja prirodnih resursa. Srbija je zemlja koja ima značajan biodiverzitet, a koji je ugrožen brojnim pretnjama među kojima su i uticaji klimatskih promena. Povećanje učestalosti nepovoljnih vremenskih uslova kao i moguće povećanje ekstremnih prirodnih pojava sa katastrofama zasigurno će imati značajan uticaj na sve sektore i delatnosti koji su na bilo kakav način povezani sa prirodnim resursima, njihovim korišćenjem i zaštitom.  

Izmenjeni klimatski uslovi u Srbiji mogu dovesti do fenoloških, fizioloških, morfoloških, promena, zatim promena u ponašanju vrsta, promena uslova ili gubitka prirodnih staništa, promena u brojnosti i rasprostranjenosti vrsta, povećanja broja invazivnih vrsta i štetočina, kao i širenja bolesti. Razlog zašto savremene klimatske promene smatramo velikom pretnjom po ekosisteme je što se one danas odvijaju brže i izraženije nego što je mogućnost prilagođavanja živog sveta.  

Jedan od primera naveden u toku diskusije vezan je za uticaj klimatskih promena na period mresta riba. Ishrana, migracija i mrest su kod mnogih vrsta riba inicirani promenama temperature tako da izmenjeni klmatski uslovi utiču na period mresta riba. Zabranu ribolova pojedinih vrsta ne treba da određuje samo kalendarski datum, nego temperatura vode koja je bitna za mrest riba, a veoma varira usled izmenjenih klimatskih uslova. Predstavnik Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero”, koje je upravljač zaštićenog područja, istakao je da je primećena promena perioda mresta usled izmenjenih klimatskih uslova u specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac”. 

Takođe, očekuje se da će se potencijalni efekti klimatskih promena manifestovati prvenstveno na akvatičnu floru sa mogućom i verovatnom češćom pojavom cvetanja algi u jezerima i akumulacijama i povećanim potencijalom za pojavu toksičnih cijanobakterija. U periodu cvetanja algi javljaju se velike oscilacije koncentracije rastvorenog kiseonika tokom dana pa se na površinskim vodama lošijeg kvaliteta mogu očekivati i jako niske koncentracije kiseonika sa svim rizicima koje to sa sobom nosi (pojava anaerobnih uslova, uginuće riba i sl.). Ovom problematikom se na lokalnom nivou bavi udruženje „Ideja Diskrikt“ čiji je cilj da raznim inicijativama doprinesu kreiranju perspektivnih i održivih uslova za život na selu za sve generacije U sklopu programa Snažno zeleno rade na očuvanju jezera blizu mesta Dračić u okolini Valjeva. Nažalost, sve češće u Srbiji se zanemaruje zaštita i očuvanje prirode, a prioritet imaju aktivnosti koje dovode do uništavanja vlažnih staništa, poput izgradnje infrastrukture, izgradnja objekata za masovni turizam, malih hidrocentrala, eksploatacija šljunka i peska i druge aktivnosti štetne za prirodu.  

Organizacija Eco changers – čista strana Sjenice, pokrenula je uspešnu inicijativa za zaštitu prirode i aktivirala veliki broj mladih i lokalno stanovništvo, radi pošumljavanja u okolini Sjenice. Bez obzira na neizmernu važnost šuma, ljudi ih masovno legalno, nekontrolisano i ilegalno seku, tako da ovakve inicijative osim konkretnih rezultata – pošumljenih površina, utiču i na podizanje svesti javnosti radi očuvanja i obnavljanja šuma. 

Jedan od glavnih zaključaka diskusije je da se klimatske promene retko pominju u planskim aktima koje se odnose na očuvanje prirode i korišćenja prirodnih resursa. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da inicijativa republičkih institucija nema ili se na njih čeka jako dugo. 

Većina organizacija civilnog društva i neformalnih grupa se bavi obrazovanjem, podizanjem svesti javnosti, organizovanjem brojnih lokalnih inicijativa (sađenja drveća, sakupljanja otpada) i nalaženjem načina da se dođe do „običnog čoveka“. 

Preporuke za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove koje doprinose očuvanju biodiverziteta 

Očuvanje biodiverziteta mora biti integrisano u društvene i ekonomske aktivnosti na svim nivoima, dok ekonomske vrednosti i dobrobiti biodiverziteta treba adekvatno uzimati u obzir u procesu donošenja odluka. Jedino na taj način moći ćemo da obezbedimo održivu budućnost. Pojedini učesnici smatraju da treba brže raditi na ublažavanju klimatskih promena, odnosno smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, naglašavajući da mere prilagođavanja same po sebi nisu dovoljne. Bez trenutnog usporavanja nekontrolisanih negativnih uticaja faktora koji izazivaju neravnotežu u dinamici klimatskih promena, nikakve mere neće sprečiti drastične promene u biodiverzitetu širom planete.  

Predložemo sledeća rešenja: 

  1. Vlada i njene institucije, privatni sektor i lokalne zajednice treba zajedno da sprovode efikasne mere za zaštitu biodiverziteta i upravljaju ostalim pretnjama da bi se poboljšala otpornost ekosistema na uticaje klimatskih promena; 
  1. Jačanje među-sektorske saradnje po pitanju klimatskih promena u sektoru zaštite prirode: neophodno je uspostavljanje funkcionalnih mehanizama koji bi okupili upravljače zaštićenih područja, donosioce odluka, jedinice lokalne samouprave, akademsku zajednicu, privatni sektor i civilno društvo. Ova saradnja je važna za razmenu iskustava, informacija i usklađivanje delovanja svih relevantnih aktera. Uspostavljanje i održavanje redovne saradnje sa akademskom zajednicom je esencijalno, jer predstavlja osnovu za planiranje prilagođavanja na klimatske promene; 
  1. Radi podizanja kapaciteta stručnog kadra i donosioca odluka u javnom sektoru koji se bavi životnom sredinom, potrebno je organizovati redovne obuke na temu klimatskih promena i prilagođavanja. Takođe, potrebno je osposobiti stručnjake/inje za primenu „rešenja zasnovanih na prirodi“, za to je dobra osnova „Globalni standard IUCN-a za Rešenja zasnovana na prirodi™“1 koji definiše kriterijume i sa njima povezane indikatore; 
  1. Saradnja sa civilnim sektorom radi efektnijeg učešća u procesima javnih rasprava.; 
  1. Potrebno je u sva planska dokumenta za koriščenje i upravljanje prirodnim resursima uključiti mere za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove radi očuvanja biodiverziteta. 

Predlozi za održivo korišćenje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine u širem smislu radi prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove su sledeći: 

  • Usklađivanje strategija i programa razvoja i prostornih planova sa zaštitom biodiverziteta; 
  • Poboljšanje kvaliteta vazduha; 
  • Obaveza uvođenja energetskih pasoša za sve zgrade2; 
  • Poboljšanje kvaliteta voda; 
  • Sprečiti neplansko korišćenje vode za navodnjavanje, a prva aktivnost bi trebalo da bude izrada katastra bunara; 
  • Pošumljavanje; 
  • Zamena klonskih/plantažnih zasada sa autohtonim šumama; 
  • Zaštita od erozije; 
  • Restauracija, revitalizacija i zaštita prirodnih ekosistema, posebno vlažnih staništa; 
  • Sprečiti eutrofizaciju prečišćavanjem komunalnih otpadnih voda; 
  • Unapređenje vodnog režima u vodenim ekosistemima, posebno u zaštićenim područjima i plavnim područjima reka; 
  • Podizanje poljezaštitnih pojaseva; 
  • Unapređenje i značajno povećanje organske proizvodnje;Ozelenjavanje gradova; 
  • Povećanje znanja i jačanje svesti javnosti.  

Neophodno je posvetiti veliku pažnju zaštiti ekosistema koji imaju veliki značaj u prilagođavanju na klimatske promene, jer zaštitom životne sredine i očuvanjem prirode štitimo sve one usluge ekosistema koje su neophodne za opstanak ljudi.  

Većina učesnika/ca razgovora smatra da su danas antropogeni uticaji na prirodu potpuno negativni. Narušavanje balansa abiotičkih faktora koje izaziva čovek dovodi do niza lančanih promena koje u potpunosti narušavaju složenu ravnotežu biogeohemijskih procesa koji vladaju u prirodi.  

Zeleni razgovori su  organizovani u okviru događaja Zeleni susreti – izađi na zelenu granu u prisustvu predstavnika/ca lokalnih udruženja koja su dobila podršku kroz program Snažno zeleno i projekat Zeleni inkubator. Razgovor je vodila Duiška Dimović, stručnjakinja u oblasti zaštite prirode a učesnici/ce su bili predstavnici/ce udruženja koja su podržana kroz program Snažno zeleno i projekat Zeleni inkubator. Osim ove teme, na događaju je bilo reči i o energetskoj tranziciji, cirkularnoj ekonomiji, javnim politikama, lokalnom aktivizmu i ulozi i stanju civilnog društva u Srbiji. 

Projekat Zeleni inkubator sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE