Šta je okidač za aktivizam u lokalnim zajednicama?

Da li su ljudi više zainteresovani da se uključe u rešavanje problema na nivou svoje lokalne zajednice (u svom dvorištu), ili ukoliko znaju da su deo rešenja većeg problema?

Velike organizacije bave se većim problemima (regionalno, nacionalno, globalno), a male lokalnim izazovima (konkretan problem u njihovoj zajednici oko kog se organizuju udruženja i neformalne grupe). Pripadnici/e lokalnih zajednica se udružuju uglavnom da bi reagovali na uočen problem, ređe preventivno.

Istraživanja su pokazala da su ljudi veoma svesni ekoloških problema, na različitim nivoima, ali da ne znaju kako da se uključe, te bi se u najvećoj meri uključili kada bi ih neko pozvao. Naš obrazovni sistem ne uključuje učenje o građanskom aktivizmu, ili to radi na neadekvatan način, dok sistem obrazovanja ne prepoznaje značaj edukacije za dugoročna rešenja. Uprkos tome, mladi su danas dosta svesniji i aktivniji u zaštiti životne sredine, ali im takođe treba dati prostora da se čuju, da donesu nova rešenja i budu deo procesa donošenja odluka koje se pre svega tiču njihove budućnosti.

S druge strane, ne oseća se solidarnost između gradova ili regiona, a umreženost zarad rešavanja istog problema širih razmera je slaba, tj. inicirana skoro isključivo od strane nacionalnih ili međunarodnih organizacija (primer mini hidroelektrana).

Utisak je da lokalne vlasti ne prepoznaju značaj edukacije za dugoročna rešenja i da bi na tom polju trebalo posebno raditi.

Da li je podrška neformalnim grupama (finasijska, mentroska) zaista način da se podstakne aktivizam u lokalnim zajednicama? Koliko je ona efikasna i održiva? Koja su druga inovativna rešenja za podsticaj aktivizma u lokalnim zajednicama?

Inovativna ideja za unapređenje grantova organizacijama i neformalnim grupama je formiranje fonda za urgentne akcije, kojim se može pristupiti bez dugotrajnih administrativnih procedura. Neformalne grupe su veoma aktivne, ali svako odugovlačenje rasipa energiju i često se gubi momentum u zajednici koji bi pokrenuo meštane da reaguju na urgentan problem.

„Za idejama se danas traga“, a neformalne grupe su izvor inovativnih rešenja. Možda ne vide problem koji se ispoljava u njihovoj zajednici iz perspektive velikih organizacija, koje imaju širu sliku i poznaju dobro uzroke i posledice na višim nivoima, ali mogu da ponude inovativna rešenja, koja veće organizacije zatim mogu multiplicirati u drugim zajednicama. Ono što je neformalnim grupama potrebno je bolje razumevanje problema, potpora sa aktuelnim i relevantnim istraživanjima, a to dobijaju od velikih organizacija kroz različite programe kao što je Snažno zeleno.

Dok organizacije često moraju da se vode ciljevima donatora, kako bi osigurali održivost u radu, te često nisu u mogućnosti da urgentno reaguju na neki problem, neformalne grupe time nisu opterećene, lakše se organizuju i samostalnije su u iskazivanju mišljenja i zauzimanju stava, makar u svojim lokalnim zajednicama. Ono što je neformalnim grupama potrebno je ekspertiza većih organizacija.

Podrška nije samo u novcu, već i u mentorstvu i deljenju resursa većih organizacija sa manjim, kao i u osiguranju održivosti odnosa i uvažavanja neformalnih grupa i lokalnih udruženja od strane lokalnih vlasti. Potrebno je negovati neformalne grupe, kao što je potrebno i imati velike organizacije. Ono što je bitno jeste saradnja i balans resursa zarad boljih ideja i rešenja – sistemski aktivizam ostaviti velikima, a lokalni aktivizam podsticati kroz neformalne grupe.

Postoji li razlika u aktivizmu mladih i starijih? Šta motiviše mlade, a šta starije generacije i kako odgovoriti na njihovu motivaciju? Kako da aktivizam postane deo kulture življenja u zajednici, a ne izuzetak? Da li su mladi aktivni samo online, ako da, kako ih pokrenuti? Da li je problem nedostatak motivacije ili nedostatak programa?

Kao što je navedeno, sistem obrazovanja ne prepoznaje značaj edukacije za dugoročna rešenja. Uprkos tome, mladi su danas dosta svesniji i aktivniji u zaštiti životne sredine, ali im takođe treba dati prostora da se čuju i da donesu nova rešenja.

Nekadašnje radne akcije i današnji volonterski kampovi učili su i uče mlade kako da budu aktivni. Ne postoji nedostatak motivacije, samo nedostatak mehanizama za uključivanje. Mladi često nisu prepoznati kao važni, a svesniji su i aktivniji nego što se misli. Prenos međugeneracijskog znanja nedostaje kako u udruženjima i jedinicama lokalne samouprave, ministarstvima, tako i u društvu.

U dvorištu Muzeja afričke umetnosti okupili smo više od 80 predstavnika lokalnih udruženja i u okviru Zelenih razgovora sa njima diskutovali o lokalnom aktivizmu i značaju koji on ima za jedno društvo.

Zeleni razgovori su  organizovani u okviru događaja Zeleni susreti – izađi na zelenu granu u prisustvu predstavnika/ca lokalnih udruženja koja su dobila podršku kroz program Snažno zeleno i projekat Zeleni inkubator. Osim ove teme, na događaju je bilo reči i o energetskoj tranziciji, klimatskim promenama, javnim politikama, cirkularnoj ekonomiji i ulozi i stanju civilnog društva u Srbiji.

Projekat Zeleni inkubator sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE