Kako adekvatno odgovoriti potrebi prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa aspekta pošumljavanja u urbanim sredinama?

Rezultati istraživanja i predlog potencijalnih rešenja za povećanje površina pod zelenilom u projektu „Prihvatimo odgovornost i sadimo šume“   predstavljeni su na sastanku sa predstavnicima zainteresovanih strana koji su učestvovali i doprineli izradi predloga rešenja – predstavnici mesnih zajednica- sela u okolini Sombora, udruženja i lokalne samouprave.

Zaštitno zelenilo u naseljenim mestima ima funkciju da obezbedi povoljnu mikroklimu stanovništvu, biodiverzitet i stanište sitnim životinjama i insektima, estetski efekat i očuvanje kvaliteta zemljišta.

Ova kategorija zelenila u velikoj meri je uništena u selima oko Sombora, a u samom gradu nedovoljna. Urbano zelenilo svodi se na parkove i drvorede koji su u veoma lošem stanju.

Vremenski uslovi poslednjih godina pokazuju da je postojeće urbano zelenilo nedovoljno da doprinese mikroklimatskim uslovima u periodima toplotnih talasa tokom leta. Takođe, nedovoljno je kao zaštita od prašine koju vetrovi donose sa okolnih njiva ali i kao zaštita od olujnih vetrova.

Nedostatak urbanih šuma, jer se tako može nazvati zaštitno zelenilo u naseljima, oseća se u periodima ekstremnih vremenskih pojava. Povećanje srednje prosečne temperature po kojoj se i potvrđuju klimatske promene možda nije izazvao samo čovek ali jeste doprineo da se smanji broj i kvalitet šuma, samim tim i biodiverzitet i kvalitet životne sredine.

Zašto se ne poklanja dovoljno pažnje zaštitnom zelenilu u naseljenim mestima,  da li su postojeći kapaciteti dovoljni da se obnove postojeće i podignu nove šume, koji su glavni razlozi što se pošumljavanje ne sprovodi pitanja su na koja se  tražio  odgovor u realizaciji projekta „Prihvatimo odgovornost i sadimo šume“. Sagledavanjem stanja na terenu, razgovorom sa meštanima i zainteresovanim stranama, pregledom dokumenata koje su u nadležnosti lokalne samouprave, konsultacijama sa Upravom za šume, javnim preduzećima i stručnim licima iz oblasti šumarstva, Pokret gorana Sombor sa partnerima i saradnicima treba da donese predlog za izradu Lokalnog akcionog plana pošumljavanja.

Na teritoriji grada Sombora postoji oko 120ha površine koje se katastarski vode kao šume, u koje ne ulaze atarski vetrozaštitni pojasevi. Postoji puno površina koje bi mogle da se pošumljavaju ali je glavni problem vlasništvo i korišćenje takvog zemljišta. Zakonski postoji mogućnost da se one prenamene u šumsko zemljište.

Da bi zaštitno zelenilo u naseljima bilo zaštićeno od devastacije i seče, potrebno ih je zakonski zaštititi ili bar planskim dokumentima uvrstiti u kategoriju tzv. „urbanih šuma“ jer po našim merilima sve vrste zelenila imaju zaštitnu ulogu. Urbane šume nisu parkovi ali imaju i rekreativnu ulogu, odnosno mogu biti prostor za šetnju i boravak. Urbane šume su gustog sklopa sa raznovrsnom vegetacijom, neprohodne i nije im potrebno održavanje. To su šume poput šuma u zaštićenim područjima. Otpornije su od parkova zbog njihovog gustog sklopa. Zbog takve strukture imaju brži rast i mnoštvo životinjskog sveta koji se u njima naseljava.

Pored toga, potrebno je da se urbane šume formiraju od domaćih vrsta drveća i žbunja koje su se adaptirale na uslove sredine i samim tim imaju veću otpornost na različite uticaje kojima su šume izložene. Prema studiji koju je u okviru i za potrebe projekta izradila prof. dr.Jovana Devetaković sve te domaće vrste su uglavnom i medonosne što predstavlja pogodno stanište za mnogobrojne vrste insekata, ptica i sitnih životinja u lancu očuvanja biodiverziteta.

Zaključak sastanka je da se ovakva pitanja ne mogu  rešavati bez izraženog interesa šire lokalne zajednice. Svi činioci u društvenoj zajednici treba da pokažu zainteresovanost i nameru da utiču na donosioce odluka za unapređenje stanja životne sredine koju ostavljamo u nasleđe generacijama koje dolaze.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE