Predlog za donošenje Lokalnog akcionog plana pošumljavanja

U Somboru je za period 2014 do 2016.god. bio donet Akcioni plan za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u kojem je predstavljen Plan razvojnih projekata i mera. Jedna od predviđenih mera u Akcionom planu  je bila “primena integrisanih mera prilagođavanja na klimatske promene i održivog upravljanja ekološkim rizicima i prirodnim nepogodama”. Cilj je bio donošenje Lokalnog akcionog plana prilagođavanja na klimatske promene i upravljanja ekološkim rizicima grada Sombora i razvoj kapaciteta lokalne zajednice na prilagođavanje na klimatske promene i upravljanje ekološkim rizicima uz ozelenjavanje teritorije grada u kome je prepoznat značaj ozelenjavanja na sveukupni kvalitet i održivi razvoj zajednice. Akcioni plan je u potpunosti kompatibilan sa Akcionim planom Programa razvoja AP Vojvodine 2014-2020.

Akcioni plan nije realizovan.

Građani prepoznaju pošumljavanje i ozelenjavanje kao adekvatnu meru prilagođavanja na klimatske promene, ali je veoma mali broj zainteresovan da u tome lično učestvuje u svom mestu. Sporadične aktivnosti koje pojedine organizacije i udruženja sprovode ne doprinose sistemskom rešavanju problema sa stanjem zelenila ili šuma. Velikim delom tome doprinose zakoni, pravilnici i odluke kojima se definiše nadležnost u održavanju zelenila u selima, naročito zaštitnog.

Zakonska mogućnost za pošumljavanje zemljišta koje se ne koristi u poljoprivredne svrhe, koje je zapušteno i nije privedeno nikakvoj nameni, postoji ali se ne primenjuje. Finansijska podrška postoji i po dosadašnjem budžetskom fondu za šume sasvim je dovoljna ali ne može da se iskoristi jer nema planova. U Somboru duži niz godina nije bilo zahteva za pošumljavanjem zemljišta. Jedini zahtev Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva podnelo je javno komunalno preduzeće “Zelenilo” koje nije izvršilo pošumljavanje na deponiji za koju je pripremljena sva potrebna dokumentacijea i dozvole. Razlog – finansijska neisplativost i nedostatak resursa.

Za sve zelene površine na teritoriji grada Sombora, pa i šume, nadležno je JKP “Zelenilo”. Površina koje se vode kao šume ili su namenjene za podizanje šuma na kojima je grad Sombor korisnik iznosi 120ha. U protekloj 2021. godini utvrđeno je da postoji 3524 ha zemljišta koje nije izdato u zakup ili pravo korišćenja na teritoriji grada Sombora. Po planovima generalne regulacije u selima, zaštitno zelenilo nema svoju zaštitnu ulogu – u velikoj meri je uništeno ili se čak koristi kao obradivo zemljište. Po preseku stanja i na osnovu konsultacija na izradi predloga sa saradnicima iz nadležnih odeljenja Gradske uprave postaje jasno da se problem pošumljavanja neće tako brzo početi rešavati. Problemi koji su posledica komasacije, restitucije, uzurpacije, uslovi zaštite prirode na određenim područjima, ali i nezainteresovanost većeg dela lokalnog stanovništva ukazuju da smo, napuštanjem sistema društvenog vlasništva, u kome su veliki kombinati i zadruge upravljali (vetro)zaštitnim pojasevima napustili i društvenu odgovornost prema prirodi.

Glavno pitanje je kako jedno komunalno preduzeće može da održava zelenilo na čitavoj teritoriji od 1178 km2 koje grad zahvata ?

Dakle, glavni problem je upravljanje.

Uključivanje građana u planiranje i sprovođenje pošumljavanja je od ključne važnosti za uspeh ove mere. Uvođenje principa učestvovanja svih zainteresovanih strana (multistakeholder) je način prepoznat u evropskoj i svetskoj praksi jer se pokazalo da je dosadašnji pristup dugoročno neodrživ i ne pokazuje pozitivne efekte naročito zbog  ograničavanja upravljanja samo na javna preduzeća, koja već duže vreme nemaju dovoljan kapacitet. Stanovnici naseljenih mesta su direktni korisnici benefita koje šume daju i oni treba da imaju direktnu ulogu u njihovom podizanju, gajenju i održavanju uz podršku stručnih lica i komunalnih preduzeća a uz nadzor i kontrolu odeljenja Gradske uprave i pomoć udruženja. U tom cilju treba planirati i raspodelu finansijskh sredstava kako bi se pravovremeno omogućilo sprovođenje aktivnosti na pošumljavanju.

Kompletan tekst predloga možete pogledati na sajtu www.pokretgoranasombor.org.rs