Zimski vazduh na Zapadnom Balkanu – opasniji od Noćnog kralja

Kad Ned Stark na samom početku serije Igra prestola izgovori ovu čuvenu rečenicu – on najavljuje dolazeću opasnost, neizvesnost, strah od Belih hodača, smrti i sve ono što u Vinterfelu dolazi sa zimom i plaši Severnjake.

Mi, ipak, nismo u Vinterfelu. I ne moramo, kao Severnjaci, da strahujemo od predstojeće zime. Svi, sasvim sigurno, imamo lepše asocijacije kad pomislimo na zimu – bele pahulje, vunene rukavice, pucketanje vatre, topli čajevi i još topliji zagrljaji, praznici i zimske radosti. Ipak, da li je zima bezbedno godišnje doba za nas, stanovnike Zapadnog Balkana, ili treba da je se plašimo, kao i stanovnici kraljevina Vesterosa? Dok u Vesteros zima dovodi Noćnog kralja i vojsku mrtvih, na Zapadnom Balkanu, zima znači: ugalj, mazut, cepanice, neočišćeni dimnjaci i zastareli kotlovi, miris gareži u vazduhu, disajni problemi i težak, dugotrajan smog koji pritiska misli i pluća, ponekad i danima. Iako nema Belih hodača, ipak ima žrtava. O vazduhu najčešće mislimo tada, tokom zimskih meseci. Tokom tog perioda Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana postaju šampioni evropskog kontinenta. Probijaju granice i postavljaju rekorde. U zagađenju vazduha, doduše, ali ipak.

Ove godine nam se vazduh uvukao u javno mnjenje nešto ranije. U prethodnih mesec dana smo već mogli da osetimo ukus (i miris) nadolazeće zime, premda grejna sezona nije bila počela. Beograd je danima bio u beličastoj izmaglici smoga. Da li su tome doprinele zapaljene njive, požar na deponiji u Vinči ili neuobičajeni vremenski uslovi – ostavljamo nadležnima da nas o tome izveste. Ono što je sigurno da ove požare u i oko Beograda nije izazvala Deneris sa svojim zmajevima, već mi sami. Bilo bi zanimljivo znati da li je Deneris mogla da oseti sličan miris i ukus vazduha u poslednjoj epizodi serije, dok je letela iznad Kraljeve Luke koju je prethodno zapalila. I kolike bi bile koncentracije PM čestica u vazduhu? I da li bi u Kraljevoj Luci nadležni građanima saopštavali da nema mesta panici, i da je sve u granicama normale?

Osim Beograda, i drugi gradovi su već i pre zime počeli da misle i govore o vazduhu. Jedan od njih je i Bor. Premda zvanični izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine kažu da je vazduh u Boru odličan, Borani se nekoliko meseci unazad žale na zagađen vazduh. Ne verujući u zvanične izveštaje, organizovali su proteste i od nadležnih zahtevali konkretne mere koji će im obezbediti bezbedan i čist vazduh. I dok lokalni izveštaj grada Bora kaže da vazduh i nije baš odličan (naprotiv – kaže da je prekomerno zagađen), javnost i dalje čeka na rešenje ovog problema. A Borani i dalje dišu oprezno. 

Šta kažu podaci?

Dakle, zima nam dolazi i valja nam da se pripremimo. Da pogledamo šta smo imali u prethodnim godinama i šta možemo da očekujemo ove godine, a da nisu Beli hodači.

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha za 2018. godinu kaže da je u Srbiji vazduh prošle godine bio odličan (I kategorija kvaliteta). Osim u: Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Smederevu gde je vazduh prošle godine bio III kategorije kvaliteta. U ovim mestima živi više od 2 miliona ljudi. Dakle – trećina stanovnika Srbije disala je prekomerno zagađen vazduh. U Nišu je vazduh ocenjen kao odličan, i to zato što nije bilo dovoljno merenja zloglasnih PM10 čestica. Te zloglasne PM10 čestice su u 2018. godini najviše mučile građane Srbije. Prekoračenje dnevnih i graničnih vrednosti zabeleženo je na svim mernim stanicama u Srbiji. Da ponovimo – na svim mernim stanicama u Srbiji. Najviša dnevna vrednost zabeležena je u Valjevu i iznosila je 552µg/m3. Dozvoljena dnevna granična vrednost je 50µg/m3.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je u oktobru rezultate analize uticaja zagađenja vazduha na stanovnike Srbije. Saznali smo da je u 2016. godini zagađenje vazduha direktno izazvalo smrt 6592 ljudi u Srbiji. Izloženost zagađenju izazvanom PM2,5 česticama izazvala je 3585 prevremenih smrti, od čega je samo u Beogradu 1796 građana i građanki prevremeno izgubilo život. Saznali smo da će, ukoliko ostanemo sa sadašnjim nivoom zagađenja vazduha, u narednih 10 godina Beograđani izgubiti 75 261 godinu života. Ukoliko bi se sadašnji godišnji nivo zagađenja PM2,5 česticama smanjio za 10µg/m3 broj prevremeno umrlih bi prepolovio. U Srbiji, u okviru nacionalne mreže mernih stanica, koncentracije PM2,5 mere se na 4 mesta – u Smederevu, Subotici, Kosjeriću, Kraljevu i u beogradskoj opštini Stari Grad. Sve merne stanice su u 2018. godini zabeležile srednju godišnju vrednost preko 30µg/m3. Granična godišnja vrednost je 25µg/m3

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom u leto 2019. godine, zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prevazilazi zakonom dopuštene i zdravstveno bezbedne norme i do 5 puta. PET puta. Šampionski. Građani Zapadnog Balkana žive zbog toga u proseku 1,3 godine kraće. To i ne zvuči tako mnogo, sve dok je to samo brojka. Zamislite sad da je u pitanju Vaša baka, majka ili čak Vi sami. Da li Vam 1,3 oduzete godine života i dalje zvuče malo? Zbog zagađenja vazduha na Balkanu se umire ne samo ranije, nego i češće. Kažu – svaka peta prevremena smrt posledica je zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je u 2016. godini u Srbiji, usled zagađenja unutrašnjeg i ambijentalnog vazduha, došlo do preko 11 400 prevremenih smrti. Dakle, ceo jedan manji grad – nestao. Nisu ga spalili Drogon, Regal ni Vizerion, već sasvim običan vazduh. Osim prevremenih smrti, posledice ovako visokih nivoa zagađenja vazduha su i različite vrste hroničnih oboljenja, smanjena produktivnost, i generalno smanjen kvalitet života građana. Sve ovo košta građane Srbije i ima uticaj na ekonomiju cele zemlje. Svetska zdravstvena organizacija, OEBS i Evropska unija su procenili da su 2010. godine troškovi prevremenih smrti usled zagađenja vazduha iznosili čak 33% bruto društvenog proizvoda Srbije. TREĆINU. U 2016. godini troškovi zdravstvenog sistema vezani za tretiranje posledica zagađenja vazduha dostigli su 4 milijarde evra. MILIJARDE.

Evropska komisija i Evropski parlament su takođe upozorili na alarmantno visoke nivoe zagađenja vazduha kojima su izloženi građani Srbije, ali i ostalih zemalja Zapadnog Balkana. I traže od naših vlasti da poboljšaju sistem praćenja kvaliteta vazduha, unaprede dostupnost, kvalitet i pristupačnost informacija o kvalitetu vazduha kako bi ih građani razumeli, da uspostave instrumente za unapređenje kvaliteta vazduha poput lokalnih planova i nacionalne strategije. Šta su nadležni od svega toga uradili? Ponešto jesu. Ali ne baš mnogo, sudeći po poslednjem izveštaju Evropske komisije koji kaže da je Srbija u oblasti zaštite životne sredine postigla ograničen napredak. Strategije za zaštitu vazduha i dalje nema, a samo nekoliko gradova je donelo zakonom obavezne planove kvaliteta vazduha. O primeni planova – nema podataka. Energetska zajednica, čija je Srbija članica, takođe donosi standarde u vezi kvaliteta vazduha koje smo se obavezali da ćemo ispuniti. Ali ni tu ne stojimo baš najsjajnije.

Kako do informacija?

Osim što su izloženi zagađenju vazduha, građani Srbije nisu izloženi i adekvatnom informisanju o tome. Za razliku od vladara Vinterfela koji stanovnike redovno i često upozoravaju na opasnosti dolazeće zime, naši vladari nemaju potrebu da nas o tome obaveste. Sem jednom godišnje kad se objavi izveštaj o kvalitetu vazduha, te nam onda kažu kakav je vazduh bio – prošle godine. A i tada nismo sigurni kako da tumačimo informacije koje nam nadležni daju. Kad zima stigne, a sa njom i vazduh težak za disanje, od nadležnih tada informisanja, upozorenja i preporuka šta nam je činiti – nema. Tokom dana sa najvišim nivoima zagađenja vazduha protekle godine, neke od izjava nadležnih su bile: Vazduh u Beogradu je dobar, do umereno zagađen. Nemamo zvaničan dopis da je vazduh zagađen u Valjevu. Tih dana je koncentracija PM10 čestica u pojedinim gradovima bila i do 12 puta veća od dozvoljenih dnevnih graničnih vrednosti. Ali – nije bilo zvaničnog dopisa. Pa nije bilo ni reakcije. A ni akcije kojom bi se stanje popravilo. Slična se situacija ponovila i ove godine, kada su nas nadležni uveravali da je sa vazduhom u Beogradu sve u redu i da nema mesta za brigu. Umesto konkretnih preporuka kako da se ponašamo i smanjimo svoju izloženost zagađenom vazduhu, nadležni su nam poručili da je zagađenje uobičajena pojava u savremenim gradovima. I da se pravo stanje kvaliteta vazduha ocenjuje na godišnjem nivou. A mi neka sačekamo da izađe godišnji izveštaj za 2019. godinu, pa da onda udahnemo. Ako dišemo u međuvremenu, dok nam merne stanice pokazuju da je vazduh prekomerno zagađen, to se ne računa jer – to su trenutne vrednosti. 

Odakle nam dolazi zagađenje vazduha i možemo li da se zaštitimo? Za razliku od Vesterosa, mi nemamo Zid koji nas čuva. Zagađenje dolazi iz procesa proizvodnje toplotne i električne energije spaljivanjem fosilnih i drugih goriva u dotrajalim i neefikasnim uređajima i postrojenjima. Dolazi iz saobraćaja i industrijskih procesa. I nema zida koji će ga zaustaviti – vazduh prelazi sve granice i ujedinjuje nas u svom pogubnom delovanju. Možemo li da se zaštitimo? Naravno da možemo. Kako nemamo Deneris i njene zmajeve (koji bi definitivno bili od pomoći kao obnovljivi izvori energije), možemo da se okrenemo suncu. Ili vetru. Ili šumama. Ili da energiju pametnije i efikasnije koristimo. Da gradimo pametne zgrade. IT tehnologije i četvrta industrijska revolucija su isto saveznici u toj borbi. Možemo, na primer, i da primenjujemo propise koje smo već usvojili, i da donesemo odluku da nam je zdravlje važno. Put EU integracija zemalja Zapadnog Balkana je još jedan od načina da se zaštitimo od zagađenja vazduha. Taj je put za zemlje Zapadnog Balkana poput ujedinjavanja kraljevina Vesterosa u konačnoj borbi protiv Noćnog kralja: prepoznali su da imaju zajednički problem i da mogu samo zajedničkim delovanjem da ga reše. Na tom putu možemo da usvojimo i primenimo adekvatne norme ponašanja, primenimo EU standarde kvaliteta vazduha, koristimo najbolje dostupne tehnologije u načinu na koji proizvodimo i trošimo energiju ako zajedno postavimo cilj da živimo zdravo i bezbedno, čak i tokom zime.

No, čini se da je realnost takva da su ovo još uvek preteški zadaci za nas na Zapadnom Balkanu. I da do zdravog i bezbednog vazduha nećemo baš brzo stići. Predstoji nam još jedna zima. Udahnimo duboko sad, dok je još bezbedno disati. 

I da poslušamo Neda Starka: Pripremite se. Zima dolazi.

Mirjana Jovanović

Beogradska otvorena škola

Beogradska-otvorena-škola
Zimski-vazduh-na-zapadnom-balkanu-–-opasniji-od-noćnog-kralja-featured
Koalicija 27 Izveštaj-2019-slika
PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE