Horizontalno zakonodavstvo
Prethodni izveštajni period je obeležen snažnim uticajem pandemije COVID-19 na prava građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini. U brojnim slučajevima je građanima bilo ograničeno ili čak potpuno uskraćeno pravo da prisustvuju javnim raspravama o različitim projektima i planovima. Neophodne izmene i dopune Zakona o proceni uticaja i Zakona o strateškoj proceni uticaja i dalje nisu donete. Pripremljen je i Nacrt IV Izveštaja o primeni Arhuske konvencije, ali tokom 2020. godine nije usvojen.
Kvalitet vazduha
Tokom 2020. godine Vlada Republike Srbije nije usvojila značajna dokumenta u vezi s kvalitetom vazduha. Na donošenje Strategije zaštite vazduha, kao krovnog dokumenta, i dalje se čeka, a sprovođenje NERP-a i obaveza prema Energetskoj zajednici se odlaže ili ne sprovodi u potpunosti. Pored ovoga, mnoge jedinice lokalne samouprave kasne s razvojem lokalnih politika zaštite vazduha ili ne planiraju da ih razvijaju.
Prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, kao i izveštajima drugih institucija koje su nadležne za praćenje kvaliteta vazduha u lokalnim mrežama, zaključuje se da je zvanična ocena kvaliteta vazduha za većinu urbanih sredina u Republici Srbiji – prekomerno zagađen. Detaljnija analiza pokazuje i da je vazduh zvanično čist upravo u onim sredinama u kojima je monitoring kvaliteta vazduha nepotpun.
Upravljanje otpadom
U 2020. godini, koja je bila godina pandemije COVID-19, fokus Republike Srbije je bio na merama zaštite zdravlja građana i prevenciji širenja zaraze. Generisane
su velike količine otpadnih maski i rukavica kao i ambalaža raznih sredstava za dezinfekciju. Vlada nije usvojila nijedan pravni akt koji bi regulisao adekvatno odlaganje ovih vrsta otpada.
Kvalitet vode
Prethodna godina nije donela značajnije pomake u strateškom i zakonodavnom okviru sektora voda. Plan upravljanja vodama, kao jedan od ključnih dokumenata za dalji napredak u ovoj oblasti i usaglašavanje sa EU praksama, i dalje nije objavljen. Na izradi Plana se radilo kroz tvining projekat EU i objavljivanje nacrta je najavljeno za kraj 2020. godine, ali se to ipak nije dogodilo. Pozitivan pomak je i izrada NacrtaAkcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama, ali ni njega nije usvojila Vlada Republike Srbije.
Zaštita prirode
Godina obeležena pandemijom COVID-19 oblasti zaštite prirode nije donela napredak, dok se problemi uzrokovani drugim ljudskim aktivnostima koje stvaraju pritisak na prirodu povećavaju. U 2020. godini izostaje neophodan napredak u strateškom i zakonodavnom okviru. Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode nije donet. Takođe, izostaju izmene domaćih propisa radi usaglašavanja s propisima Evopske unije koji treba da obezbede bolju zaštitu vrsta. Izostaje donošenje strateških dokumenata u ovoj oblasti. U isto vreme započinje proces izrade Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine kojim se najavljuje novi planski pristup u rešavanju konflikta zaštite prirode i drugih sektora, naročito turizma.
Upravljanje hemikalijama
Zakonodavni okvir stvoren usvajanjem Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima i odgovarajućih podzakonskih propisa uspostavio je sistem upravljanja hemikalijama po principima EU. U pogledu ažuriranja propisa, tokom izveštajnog perioda ažuriran je samo Pravilnik o Spisku klasifikovanih supstanci. Novi Zakon o biocidnim proizvodima ni nakon dve godine nije usvojen, dok su Lista supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost, Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost, Lista ograničenja/zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih opasnih supstanci, smeša ili proizvoda ostali neažurirani.
Akcioni planovi Nacionalnog implementacionog plana za Stokholmsku konvenciju su ostali neusvojeni – a od ove godine i zastareli − s obzirom na to da su projektovani do 2020. godine. Dosad nije doneta odluka o ratifikaciji Minamata konvencije.
Buka
U periodu koji je analiziran za potrebe ovog izveštaja nije došlo do značajnih promena. Novi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini još uvek nije usvojen.
Zabeležen je delimičan napredak u sprovođenju propisa. Grad Beograd je započeo projekat Akustično zoniranje grada, i Studije o uslovima koje moraju da ispunjavaju ugostiteljski objekti radi zaštite od buke na teritoriji Beograda. Grad Novi Sad je isplanirao izradu Strateške karte buke za celu teritoriju grada, ali precizan rok početka i završetka nije definisan.
Klimatske promene
U toku izveštajnog perioda zakonodavna aktivnost je bila na minimumu, a Zakon o klimatskim promenama usvojen je nakon izveštajnog perioda (u martu 2021. godine). Zakon, u obliku u kome je donet, nije moguće sprovoditi bez donošenja velikog broja podzakonskih akata. Strategija niskougljeničnog razvoja nije usvojena, izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana nije započeta, a Nacionalno utvrđeni doprinosi nisu usvojeni. Usled pandemije COVID-19, rad na izradi izveštaja prema UNFCCC je stopiran tokom 2020. godine.
Primena pravnih tekovina Energetske zajednice u oblasti klimatskih promena je na niskom nivou. Primena propisa je ograničenog dometa, budući da jasan zakonski i strateški okvir ne postoji. Međutim, primena drugih sektorskih politika (poput energetike ili prostornog i urbanističkog planiranja) ukazuje da klimatske promene nisu ni izdaleka dovoljno integrisane u druge sektore. Primetno je povećanje sredstava za projekte iz oblasti klimatskih promena, iako stabilan sistem finansiranja zaštite životne sredine i klimatskih promena i dalje nije uspostavljen.
Šumarstvo
Prethodni periodnije doneo značajnije pomakeu oblasti šumarstva. U 2020. godini nije bilo značajnijihaktivnostina pripremi i donošenju strateških i zakonskih akata u ovoj oblasti. Program razvoja šumarstva, kao osnovni strateški dokument predviđen Zakonom o šumama, i dalje nije donesen, niti postoje dostupne informacije o tome kada bise njegova izrada i usvajanje mogli desiti. Spremnost Srbije za primenu dve EU uredbe koje su relevantne za šumarstvo, FLEGT uredba (EC, 2005) koja reguliše uvoz drvnih proizvoda u Evropsku uniju i EUTR uredba (EU, 2010) koja reguliše trgovinu drveta i drvnih proizvoda, i dalje se ocenjuje kao niska i ne postoji adekvatan zakonski i administrativni okvir za sprovođenje.
Srbija ima relativno nisku pošumljenost, oko 30%, i u tom pogledu zaostaje za zemljama regiona i Evrope. I pored postavljenih ambicioznih ciljeva za povećanje
šumovitosti, na terenu se ne vide značajni pomaci u pošumljavanju. Naprotiv, u poslednjih nekoliko godina došlo je do smanjenja površina koje se pošumljavaju na
godišnjem nivou.
Industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima
Neprečišćene industrijske otpadne vode predstavljaju jedan od ključnih izvora zagađivanja površinskih i podzemnih voda u Republici Srbiji. Najveći zagađivači su Železara Smederevo, Termocentrale Nikola Tesla A i B, Zorka Šabac, Termocentrala Kostolac, Borski i Sjenički rudnici i otvoreni kop Kolubara. Vrlo je mali broj industrijskih zagađivača koji prečišćavaju svoje otpadne vode.
Srbija takođe mora da reši problem „istorijskog“ zagađenja: opasnog i industrijskog otpada koji je ostao u firmama koje su propale ili su u stečaju, i koje nemaju sredstava za rešavanje ovog problema. U proteklom periodu zakonodavni okvir se nije menjao, a takođe nije bilo ni konsultacija sa civilnim sektorom u vezi sa promenom propisa.