Finansiranje

Finansiranje zaštite životne sredine jedan je od elemenata dobrog upravljanja životnom sredinom. Svi akteri, od institucija na nacionalnom nivou, preko privrede i lokalnih samouprava do udruženja građana, imaju bitnu ulogu u planiranju, praćenju i unapređenju sistema finansiranja. Razmatrajući brojne elemente u finansiranju, Koalicija 27 zaključila je da je sistem finansiranja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u Republici Srbiji, još uvek, daleko od funkcionalnog.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)

Horizontalno zakonodavstvo

Tokom izveštajnog perioda nije bilo zakonodavne aktivnosti koja bi dovela do potpunijeg usklađivanja horizontalnog zakonodavstva Republike Srbije s propisima Evropske unije. Zbog izostanka izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, ovi postupci, ključni za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji od štetnih efekata različitih planova i projekata, i dalje nisu unapređeni.

Zbog toga, postupci procene uticaja i strateške procene uticaja uglavnom ostaju formalnost, sa ograničenim interesovanjem odnosno učešćem javnosti, koje retko proizvodi efekte i još ređe vodi obraćanju pravosuđu. Sudska praksa u vezi s pitanjima životne sredine i dalje nije dovoljno razvijena, dok Inspekcija za zaštitu životne sredine i dalje nema dovoljno kapaciteta za adekvatno vršenje nadzora koji se tiče životne sredine.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)

Kvalitet vazduha

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), približno 2,5 miliona ljudi, odnosno trećina stanovništva Srbije, udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom izveštajnog perioda. Ove podatke treba uzeti s rezervom budući da je u okviru državne mreže za monitoring kvaliteta vazduha postignuta nedovoljna raspoloživost validnih satnih podataka – 48% stanica poslalo je dovoljno podataka.

Najveći deo gradova i opština koje su imale prekomerno zagađen vazduh zabeležile su prekomerne koncentracije PM10 i PM2.5 čestica, koje prevashodno nastaju korišćenjem čvrstog goriva za ogrev u individualnim domaćinstvima i malim toplanama. Strategija zaštite vazduha, kao krovni dokument na državnom nivou za ovu oblast javnih politika, još uvek nije usvojen.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)

Upravljanje otpadom

U 2019. godini, Ministarstvo zaštite životne sredine oduzelo je dozvole za upravljanje otpadom jednom od najvećih operatera za upravljanje opasnim otpadom. Nemogućnost da proizvođač opasnog otpada preda otpad adekvatnom operateru prouzrokovala je nagomilavanje opasnog otpada u privremenim skladištima, što predstavlja dodatnu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Na osnovu Nacionalne strategije iz 2009. godine predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija. Do kraja 2019. godine izgrađeno je 11 sanitarnih deponija. Iako imaju obavezu odlaganja otpada na sanitarne deponije, jedinice lokalne samouprave to ne čine. Najverovatnije se komunalni otpad i dalje odlaže na opštinskim nesanitarnim deponijama, jer se odlaganje na sanitarnim deponijama plaća.

Nesanitarne deponije i smetlišta su veliki zagađivači, ali i velika opasnost, jer su česti požari, a moguće je i širenje zaraza. Tokom 2019. godine gorele su mnoge nesanitarne deponije i smetlišta. 

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)

Kvalitet vode

Problemi u vezi s vodom u Srbiji se akumuliraju decenijama. Pre svega, to se odnosi na zagađenje voda komunalnim i industrijskim vodama i na razne vrste hidromorfoloških pritisaka kojima je narušeno stanje naših vodotokova. Izuzetno mali procenat prerade otpadnih voda predstavlja možda i najveći izazov u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom na količinu finansijskih sredstava koja su potrebna da bi se napravio pomak, odnosno da bi se izgradili sistemi za prečišćavanje voda.

U prethodnom izveštajnom periodu pripremljeni su i specifični planovi implementacije za četiri EU direktive o vodama, koji bi trebalo da posluže za pripremu pregovaračke pozicije Republike Srbije u procesu pristupanja EU u oblasti voda. Prethodne godine Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva započela je sa implementacijom projekta Podrška planiranju javnih politika u okviru sektora upravljanja vodama. Krajem 2019. godine predstavljeni su i prvi konkretni koraci ka izradi Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021‒2027. godine.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)

Zaštita prirode

Slaba zakonodavna aktivnost nije ponudila odgovor na zakonska rešenja koja već izvesno vreme ne mogu da reše ukorenjene i rastuće raskorake između korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti. U kreiranju i sprovođenju propisa upadljivu prednost ima brzina odobravanja razvojnih projekata i aktivnosti, s vrlo formalnim promišljanjem o efektima koje oni imaju na prirodu.

I pored brojnih najava, nisu donete izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode koje se tiču izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Posebno upadljiv primer za sporost zakonodavstva predstavlja desetogodišnje čekanje na usvajanje Uredbe o oceni prihvatljivosti za ekološku mrežu. Među uzrocima za loše stanje u sektoru svakako su ograničena sredstva koja država ulaže u zaštitu prirode, kao i nedovoljan broj projekata čijom bi se realizacijom unapredilo stanje u ovoj oblasti.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)

Upravljanje hemikalijama

Zakonodavni okvir stvoren usvajanjem Zakona o hemikalijama, Zakona o biocidnim proizvodima i odgovarajućih podzakonskih propisa uspostavio je savremeni sistem upravljanja hemikalijama, koji je u značajnoj meri usaglašen s propisima EU. U pogledu ažuriranja Liste supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost, kao i Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost, nije došlo do promena u odnosu na prethodni izveštaj.

S obzirom na to da je u EU ova lista dodatno ažurirana u nekoliko navrata, u ovom momentu postoji značajna razlika u broju supstanci koje se nalaze na EU listi i u domaćem propisu, što ograničava ostvarivanje prava potrošača u Srbiji na informacije o prisustvu tih supstanci u proizvodima.

Neophodno je nastaviti s daljim razvojem zakonodavnog okvira, kako kroz dalju harmonizaciju propisa uzimajući u obzir nove uredbe EU, kao i izmene i dopune postojećih, tako i jačanjem kapaciteta neophodnih za sprovođenje propisa.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)

Buka

Novi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini još uvek nije usvojen. Iako jedinice lokalnih samouprava po važećem Zakonu imaju obavezu određivanja akustičnih zona, većina njih nije izvršila akustično zoniranje. Zabeležen je delimičan napredak u sprovođenju propisa. Izrađena je prva Strateška karta buke za aglomeraciju Grada Niša, primenom metode CNOSSOS.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)

Klimatske promene

U toku izveštajnog perioda zakonodavna aktivnost je bila na minimumu. Nacrt Zakona o klimatskim promenama (kao i prateći podzakonski akti), koji je ključan za usklađivanje s pravnim okvirom Evropske unije, još nije usvojen. Strategija niskougljeničnog razvoja (kojom treba da se odredi pravac razvoja ka dekarbonizaciji, utvrde kvantifikovane mogućnosti za smanjenje emisija GHG254 i definišu ključne mere adaptacije na izmenjene klimatske uslove) bila je u formi predloga na javnoj raspravi, ali takođe nije usvojena tokom izveštajnog perioda.

Scenario za emisije GHG koji se u predlogu Strategije preporučuje kao optimalan pretpostavlja smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Na ovaj način predstavljene su jasno mogućnosti za značajno povećanje klimatske ambicije Republike Srbije, u odnosu na trenutno postavljeni cilj od 9,8% smanjenja GHG emisija do 2030. godine.

Rad na izradi Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) još uvek je u najranijoj fazi, jer nacionalna radna grupa za NEKP nije formirana, zadržavajući pripremni rad na referentnim i političkim scenarijima.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)

Šumarstvo

Šumarski sektor je i dalje bez krovnog strateškog dokumenta. Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije je i formalno istekla stupanjem na snagu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. O izradi Programa razvoja šumarstva, propisanog Zakonom o šumama, ne postoje zvanične informacije. Očekuje se da će rezultati GEF projekta Doprinos održivog upravljanja šumama niskim emisijama i prilagodljivom razvoju značajno doprineti razvoju Programa razvoja šumarstva, kao i ostali planirani međunarodni projekti.

Osnovni problemi šumarstva iz prethodnih perioda i dalje ostaju aktuelni. I pored procene da je generalno stanje šuma zadovoljavajuće, ostaje problem visoke zastupljenosti izdanačkih šuma (57%), raširenost pojave bespravne seča šuma, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2020 (pdf)
Izveštaj za 2019 (pdf)
Izveštaj za 2018 (pdf)

Industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima

Neprečišćene industrijske otpadne vode predstavljaju jedan od ključnih izvora zagađivanja površinskih i podzemnih voda u Republici Srbiji. Najveći zagađivači su Železara Smederevo, Termocentrale Nikola Tesla A i B, Zorka Šabac, Termocentrala Kostolac, Borski i Sjenički rudnici i otvoreni kop Kolubara. Vrlo je mali broj industrijskih zagađivača koji prečišćavaju svoje otpadne vode.

Srbija takođe mora da reši problem „istorijskog“ zagađenja: opasnog i industrijskog otpada koji je ostao u firmama koje su propale ili su u stečaju, i koje nemaju sredstava za rešavanje ovog problema. U proteklom periodu zakonodavni okvir se nije menjao, a takođe nije bilo ni konsultacija sa civilnim sektorom u vezi sa promenom propisa.

PREUZMITE:

Izveštaj za 2018 (pdf)
Izveštaj za 2017 (pdf)
Izveštaj za 2016 (pdf)
Izveštaj za 2015 (pdf)
Izveštaj za 2014 (pdf)