Finansiranje
Uspostavljanje održivog finansiranja u oblastima životne sredine i klimatskih promena predstavlja jedno od najvažnijih pitanja i najurgentnijih reformskih zadataka u celokupnom sistemu zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Naime, Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene važi za jedno od tehnički najkompleksnijih i finansijski najintenzivnijih u procesu evrointegracija, budući da podrazumeva ne samo prenošenje obimnog evropskog zakonodavstva već i njegovu potpunu implementaciju – što u oblastima: upravljanje vodama i otpadom, klimatske promene, industrijsko zagađenje i dr. zahteva ogromna finansijska sredstva.
Horizontalno zakonodavstvo
Najznačajniji pomaci u zakonodavnom pogledu su načinjeni usvajanjem novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja. Međutim, iako se na usvajanje ovih zakona dugo čekalo i novi zakoni donose određena unapređenja okvira za procenu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, oba akta nisu dovela do potpunog usklađivanja sa direktivama 2014/52/EU i 2001/42/EZ.
Kvalitet vazduha
Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha objavljen je šest meseci kasnije u odnosu na
Zakonom propisan rok i ukazuje da je vazduh prekomerno zagađen u 13 gradova
i osam aglomeracija, a na listi gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom
prvi put su se našli Kruševac i Šabac. Uprkos širenju mreže za monitoring,
trećina stanovništva Srbije i dalje nema realan uvid u kvalitet vazduha koji
diše. Osam gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom nema usvojen ni
Plan kvaliteta vazduha ni Kratkoročni akcioni plan.
Upravljanje otpadom
U 2024. godini zabeležen je rekordan broj požara na deponijama – čak 2.171, od kojih je najviše požara bilo u regionu Beograda (369), Novog Sada (258) i Niša (200). Ovakvo stanje pokazuje da je svakoga dana u proseku gorelo šest deponija otpada. Ovde su ubrojani samo oni požari koje je zvanično evidentirao Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je stvaran broj požara veći, jer nisu svi požari i zvanično prijavljeni.
Kvalitet vode
Kontinuirana praksa kašnjenja u (ne)donošenju ključnih dokumenata i višestrukih revizija godišnjih planova ukazuje na sistemske izazove u planiranju i sprovođenju politika u oblasti vodoprivrede. Kada planovi ostanu na nivou predloga, može se stvoriti prostor za fleksibilno tumačenje obaveza i odgovornosti, jer nedostatak zvanično definisanih obaveza i rokova ostavlja prostor za nečinjenje bez vidljivih posledica. Kada se javne rasprave pokreću tek nakon što je implementacija već trebalo da počne ili se vrše višestruke izmene i dopune, stiče se utisak da planovi ne usmeravaju aktivnosti, već ih samo prate.
Upravljanje hemikalijama
Deset godina od potpisivanja, Republika Srbija je u decembru 2024. godine konačno ratifikovala Minamata konvenciju o živi, usvajanjem Zakona o potvrđivanju Minamata konvencije o živi. Time je preuzela obavezu da u narednim godinama sprovede niz mera usklađivanja sa odredbama ove konvencije.
Buka
Zabeležen je minimalan napredak u oblasti zaštite od buke. I dalje nigde u Srbiji ne postoji kontinualni monitoring buke 24 sata, 365 dana u godini, već samo indikativni. Iako je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (stupio na snagu oktobra 2021. godine) predviđao rok od godinu dana za usvajanje podzakonskih akata, od ukupno sedam, do kraja maja 2025. usvojena su samo četiri. Još uvek nisu doneta podzakonska akta kojima bi se detaljno uredile metode za ocenjivanje indikatora buke, određivanje akustičkih zona i vođenje informacionog sistema o buci.
Klimatske promene
Uprkos tome što je Zakon o klimatskim promenama usvojen početkom 2021. godine, on se i dalje ne može u potpunosti sprovoditi, jer je neophodno usvajanje većeg broja podzakonskih akata, od kojih je, tokom ovog izveštajnog perioda, usvojen samo jedan − Uredba o listi organa i organizacija nadležnih za sprovođenje mera prilagođavanja i sadržini i formi izveštaja o sprovedenim merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima
Industrija je jedan od najznačajnijih izvora zagađenja životne sredine u Srbiji zbog zastarelih tehnologija i opreme, niske energetske i sirovinske efikasnosti. Sve to je posledica nedovoljnih ulaganja u poboljšanje postojećeg stanja, ali i rezultat spore primene propisa izdavanja integrisanih dozvola koje obezbeđuju sprečavanje i kontrolu zagađenja životne sredine.