Od danas sve prirodne resurse trošimo na kredit

Srbija je svoje resurse „iscrpela“ 8. maja bitno ranije u odnosu na prošlu godinu (23. maj). Ako pogledamo stanje u našem regionu, situacija je još gora. Hrvatska je ove godine svoj Dan ekološkog duga dočekala već 27. aprila, mesec i jedan dan ranije nego prošle godine, kada su u dug ušli 28. maja. Slovenija je granicu prešla pre Hrvatske – 8., a Crna Gora 24. aprila, potom sledi Bosna i Hercegovina 17. maja. Najbolje stoji Albanija – jer će ekološki dug početi tek 13.septembra.

Iako je Dan ekološkog duga relativno stabilan poslednjih deset godina, svake godine počinje sve ranije. Ostatak godine čovečanstvo iscrpljuje prirodni kapital koji ne može biti obnovljen. Merenje ekološkog duga počelo je 70-ih godina prolog veka i od tada se prekomerno trošenje prirodnih resursa nagomilava – zbog toga od 1970. do danas naš ekološki dug iznosi 22 godine. To znači da čak i da ovaj datum ostane nepromenjen, pritisak na planetu nastavlja da raste, jer bi Zemlji trebalo 22 godine da u potpunosti obnovi svoje resurse.

„Ocena na globalnom nivou da je datum ulaska u ekološki dug relativno stabilan iz perspektive prirode deluje kao da ljudi žele sebe da uteše da ipak ne čine toliko štete, a zapravo to svakodnevno radimo. Naša zemlja je prošle godine imala nagli skok unazad i to je bilo moguće objasniti smanjenim brojem stanovnika prema popisu iz 2022. godine. Ali kako objasniti ovogodišnji raniji ulazak u dug? Znači da je sigurno da nešto radimo pogrešno. Svake godine iznova pomeramo granice do kojih sebi dozvoljavamo ekološku štetu.“, ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.

Rešenja za smanjenje ekološkog duga postoje, brojna su i finansijski povoljna. Najveći potencijali leže u gradovima, energetici, hrani, populaciji i zdravoj planeti, navodi se na Power of Possibility platformi. Na primer, ako smanjimo emisiju CO₂ iz fosilnih goriva za 50% Dan ekološkog duga bio bi pomeren za čak tri meseca kasnije. To nam pokazuje koliko je važno da se okrenemo ka održivim modelima ekonomije i društva.

Potencijali za obnovu resursa su veliki. Smanjenje ekološkog otiska izvodljivo je pomoću sistema cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije i očuvanja prirodnih područja.

„Smanjenje prekomerne potrošnje je neophodno, ali je zaista i moguće – uz kreativnost koju mi, ljudi imamo. Pozivamo sve da podrže održiva rešenja i budu deo pozitivnih promena koje će osigurati održivu i zdravu planetu za buduće generacije“, zaključuje Ugarković.