Održan sastanak o IRMA standardu i odgovornosti u rudarstvu

U organizaciji Heinrich Böll Stiftung kancelarije u Srbiji, 26. januara 2026. godine održan je sastanak posvećen međunarodnom IRMA standardu i pitanjima odgovornosti u sektoru rudarstva. Sastanku su prisustvovali predstavnici Koalicije 27, dok je predstavljanje IRMA standarda i diskusiju o njegovoj primeni vodila Cecilija Mattea iz organizacije Initiative for Responsible Mining Assurance (IRMA), koja je u okviru IRMA tima zadužena za saradnju sa organizacijama civilnog društva i lokalnim zajednicama.

Tokom izlaganja, predstavljeni su IRMA standard, njegov nastanak i osnovni principi, kao i načini na koje se ovaj okvir može koristiti u radu organizacija civilnog društva u vezi sa rudarskim projektima. Posebna pažnja posvećena je ulozi IRMA kao alata za sagledavanje stvarnih uticaja rudarstva na životnu sredinu, lokalne zajednice i prava radnika, kao i njegovom potencijalu u javnom dijalogu i zagovaranju.

Predstavljen je i širi kontekst nastanka IRMA standarda, koji je započeo pre više od dvadeset godina, nakon kampanja organizacija civilnog društva usmerenih ka kompaniji Tiffany & Co, zbog porekla zlata iz rudnika u kojima nisu poštovani osnovni ekološki i socijalni standardi. Ovaj slučaj otvorio je prostor za dugotrajan dijalog između kompanija, organizacija civilnog društva, sindikata i lokalnih zajednica, ukazavši na potrebu za nezavisnim i javno dostupnim mehanizmima za procenu rudarskih praksi. Iz tog procesa razvijen je IRMA kao međunarodni okvir zasnovan na transparentnosti, proverljivosti i odgovornosti u lancima snabdevanja mineralima.

Istaknuto je da IRMA ne predstavlja sertifikacionu šemu i da se svesno izbegava upotreba tog termina, imajući u vidu da rudarstvo po svojoj prirodi uvek ima trajne posledice po životnu sredinu. Umesto davanja vrednosne ocene, IRMA standard je razvijen kao okvir koji omogućava sagledavanje i poređenje stvarnih uticaja rudarskih aktivnosti, na osnovu jasno definisanih kriterijuma i javno dostupnih informacija. Na taj način, različiti akteri od lokalnih zajednica i organizacija civilnog društva do kupaca i finansijskih institucija dobijaju osnov za informisanije odlučivanje i argumentovan javni dijalog.

IRMA standard obuhvata više od 400 kriterijuma koji se odnose na ključne oblasti, uključujući zaštitu biodiverziteta, klimatske promene, prava i bezbednost radnika, odnose sa lokalnim zajednicama i pitanja preseljenja, zaštitu kulturnog nasleđa, kao i upravljanje vodama, rudarskim otpadom i zagađenjem. Na osnovu tih kriterijuma izrađuju se obimni, javno dostupni izveštaji koji pružaju detaljan uvid u način na koji se rudarstvo sprovodi na konkretnim lokacijama, uključujući identifikaciju rizika, slabosti u primeni propisa i preporuke za unapređenje praksi.

Poseban deo sastanka bio je posvećen načinu upravljanja IRMA organizacijom i istaknuto je da u njenom radu i donošenju odluka učestvuju različiti akteri: predstavnici lokalnih zajednica, sindikata, finansijskog sektora, kupaca, rudarskih kompanija, civilnog društva, čime se nastoji da se obezbedi ravnoteža interesa i očuva nezavisnost procesa. Naglašeno je da transparentnost i dostupnost informacija predstavljaju ključne vrednosti ovog sistema.

Ukazano je i na činjenicu da je IRMA, kao međunarodni okvir za procenu rudarskih praksi, još uvek u relativno ranoj fazi primene, te da do sada nijedan rudarski projekat na teritoriji Evrope nije uključen u ovaj proces. Istovremeno, naglašeno je da se značajan deo rudarske industrije uzdržava od ovakvog pristupa zbog obima zahteva i visokog nivoa transparentnosti koje IRMA podrazumeva. Interesovanje za uključivanje u ovaj okvir, kako je istaknuto, najčešće dolazi kao odgovor na zahteve kupaca u lancima snabdevanja, posebno u sektorima automobilske, tehnološke industrije i obnovljivih izvora energije.

Tokom razmene mišljenja istaknuto je da IRMA može predstavljati koristan analitički i referentni okvir za organizacije civilnog društva u Srbiji, naročito u kontekstu sagledavanja razlika između prakse na terenu i zahteva koje postavljaju važeći propisi. Ovakav pristup može doprineti identifikovanju strukturnih izazova u oblasti zaštite životne sredine, prava lokalnih zajednica i upravljanja prirodnim resursima, kao i jačanju argumentacije u javnom zagovaranju i dijalogu sa institucijama i kompanijama.

Sastanak je imao za cilj da organizacijama iz Srbije približi IRMA standard i pristup koji ova organizacija razvija, kako bi se postojeća znanja, alati i metodologija mogli koristiti u daljem radu na temama rudarstva i zaštite životne sredine. Aktivnosti IRMA u Srbiji i Bosni i Hercegovini sprovode se uz podršku Rockefeller Brothers Fund, koji finansira njihov rad u regionu Zapadnog Balkana.