Predstavljanje Izveštaja iz senke u Valjevu: Napravljeni „mikro koraci napred“ u „sistemskoj grešci“

 

U organizacije iRevolucije i Koalicije 27, u Valjevu je u utorak uveče održana javna debata “Zeleni razgovori”, čije su glavne teme bile dugogodišnje prekomerno zagađenje vazduha, visoka stopa smrtnosti građana Valjeva upravo od posledica aerozagađenja. Takođe su predstavljeni i zaključci Izveštaja iz senke Koalicije 27, simbolično nazvanog “Sistemska greška”.

Učesnici panela bili su Vladimir Radosavljević iz iRevolucije, Slađana Mladenović, članica Neformalne grupe Savet za zaštitu životne sredine Valjeva i Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole, jedne od članica Koalicije 27 koja u okviru Izveštaja iz senke analizira napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Vladimir Radosavljević je ukazao da se Valjevo, poslednje četiri godine nalazilo na čelu liste zagađenih gradova u Srbiji uz Novi Pazar. Istakao je da su poslednjih dana u našem gradu zabeležena višestruka prekoračenja graničnih vrednosti – prosečne koncentracije suspendovanih PM10 i PM 2.5 čestica bile u rasponu od 150 do 250 µg/m3, s tim što je u ponedeljak zabeleženo i preko 32o µg/m3.

“Postoji čitav niz stvari koje je neophodno ispuniti da bi grad Valjevo ispoštovao nacionalne politike zaštite vazduha, samim tim i evropske regulative u ovoj oblasti. Utisak jeste da su napravljeni neki mikro koraci napred koji ukazuju da idemo ka nuli, iako smo i dalje u minus fazi. Ne možemo da kažemo da se ništa nije promenilo – gas dolazi u Valjevo i očekuje se da će u 2026. godini građani moći da se priključe na gasovod, izrađen je digitalni katastar individualnih ložišta, ostvaruje se kontinuitet javnih pozivi za sufinansiranje mera energetske sanacije, s tim što će od ove godine prvi put u Valjevu moći da participiraju i energetski ugroženi kupci uz minimalno učešće. Sa druge strane, primećujemo da nema javnog poziva ove godine koji se odnosi samo na smanjenje aerozagađenja, tako da odnos države, odnosno resornog ministarstva prema našoj jedinici lokalne samouprave nije dovoljno razvijen koliko su inače velike potrebe grada”, kazao je Radosavljević.

Članica Saveta za zaštitu životne sredine grada Valjeva, napomenula je da je indeks lvaliteta vazduha poslednjih desetak dana svakodnevno pokazivao “ljubičastu”, pa čak i “braon” boju, koje pokazuju najviši mogući stepeni aerozagađenja.

“Zdravlje je početak, ali nažalost i kraj kada je aerozagađenje u pitanju. Broj Valjevaca i Valjevki svih uzrasta sa respiratornim oboljenjima u poslednjih par godina je za pet do deset procenata iznad republičkog proseka, pri čemu se taj procenat povećava srazmerno starosti građana. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i softveru Svetske zdravstvene organizacije za period od 2010. do 2015. godine, bilo je procenjeno da u Valjevu u prevremeno umru 242 osobe godišnje od posledica aerozagađenja. Međutim, istraživanje za šestogodišnji period od 2018. do 2023. godine dalo je procenu da na godišnjem nivou čak 331 osoba premine od posledica prekomerno zagađenog vazduha, što čini 23% ukupnog broja preminulih u Valjevu na godišnjem nivou. Respiratorne bolesti nastale pod uticajem aerozagađanja obuhvataju oko 30% od ukupnog broja prevremeno preminulih od ovog uzroka. Udeo kardiovaskularnih bolesti takođe čini oko 30%”, navela je podatke Mladenović.

Kako je objasnila, visok je i procenat mladih od 25 do 29 godina starosti koji preminu od moždanog udara nastalog kao posledica aerozagađenja. Prema njenim rečima, prisutna su i druga oboljenja izazvana aerozagađenjem – često stradaju reproduktivni organi i sve je više mladih bračnih parova koji traže medicinsku pomoć da bi došli do potomstva.

“Još uvek nema podataka o uticaju aerozagađenja na trudnice, bebe i decu do šest godina starosti, ali definitivno posledice mogu biti, jer PM čestice, pored ostalog, prolaze placentarnu barijeru”, kazala je ona.

Mladenović je skrenula pažnju o važnosti dobre i pravovremene informisanosti građana o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu i usklađivanja aktivnosti sa podacima o aerozagađenju.

“Trenutno, sve što možemo da uradimo jeste da se informišemo o stanju kvaliteta vazduha, da znamo kolike su koncentracije zagađujućih materija i da svoje aktivnosti prilagodimo tome. Apelujemo da predškolske i školske ustanove usklade svoje aktivnosti u periodima kada je aerozagađenje veliko i da tada decu ne izvode ni na kakve fizičke aktivnosti”, upozorila je Mladenović.

Lazar Jovčić, projektni menadžer u Beogradskoj otvorenoj školi, istakao je da se rešavanju problema aerozagađenja u Srbiji ne pristupa sistemski, ne postoje adekvatni dokumenti javnih politika i akcioni planovi koji bi se na pravi način bavili ovim problemom, što dovodi do prerane smrti na desetine hiljada građana Srbije.

“U Valjevu, Plan kvaliteta vazduha koji je trebalo da bude za period od 2022. do 2027. godine, usvojen je 2024. godine. Sam proces izrade je trajao dosta dugo, takođe se čekalo i na dobijanju sagalasnosti od strane resornog Ministarstva, tako da je u Valjevu skraćen period implementacije, odnosno realizacije mera iz Akcionog plana koji se više ne odnosi na period od 2022. već od 2024. godine. Time su praktično izgubljene dve-tri godine za sprovođenja mera i aktivnosti”, kazao je Jovčić.

Jovčić je istakao da, u slučaju Valjeva, poseban problem predstavlja sama implementacija tog dokumenta. Prema njegovim rečima, nema podataka da li se mere koje je predvideo da se mere iz Akcionog plana primenjuju ili ne.

“Od planiranih mera, u Akcionom planu manje-više nijedna nije konkretnije vremenski određena. Kao jedna od predviđenih mera u tom planu navodi se povećanje intenziteta pranja gradskih ulica. Druge mere koje su planirane odnose se na poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha, izveštavanje, inspekcijski nadzor, podsticaje za zamenu individualnih ložišta, gasifikacija… Grad je predvideo tim planom bolju informisanost građana o kvalitetu vazduha i merama, i usvajanje medijske strategije, ali na tome se nije radilo budući da građani informacije i kvalitetu vazduha dobijaju na druge načine, a ne direktno od Gradske uprave”, ukazao je Jovčić.

On je posebno govorio o Izveštaju iz senke “Sistemska greška” i zaključcima tog dokumenta koji je sačinila Koalicija 27.

“Naziv izveštaja “Sistemska greška” je upravo zbog toga što, prema našem mišljenju i prema istraživanju koje smo sproveli, postoji to sistemsko zanemarivanje, neodgovorno planiranje i neodgovorno sprovođenje donetih odluka i planova. Sistemska greška aludira na nepostojanje sistemskog rešavanja problema. Izveštaj ukazuje na ozbiljne proceduralne nedostatke, slabu implementaciju i sistemske propuste nadležnih organa koji su doveli do stagnacije ključnih reformi i poražavajućeg stanja životne sredine” zaključio je Jovčić.

Ove aktivnosti finansira Evropska unija, a deo su projekta „Volonteri za prirodu“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjerima zaštite životne sredine.