Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta Zakon o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Rebalans budžeta za 2026. godinu doneo je velike promene u strukturi planiranih izdataka za zaštitu životne sredine, ali ne i značajnu promenu njihovog ukupnog iznosa. Za razliku od ranijih godina, kada je rebalansom budžet za zaštitu životne sredine bio smanjivan za nekoliko milijardi dinara, ovaj put nema radikalnog smanjenja. Ipak, otvara se pitanje kako se utvrđuju i menjaju prioriteti u finansiranju zaštite životne sredine.

Prvobitnim budžetom za 2026. godinu bilo je planirano oko 62 milijarde dinara, dok se rebalansom za zaštitu životne sredine izdvaja oko 63,5 milijardi dinara. Međutim, ovaj iznos uključuje i novi projekat izgradnje prateće infrastrukture na vodnom zemljištu, vredan oko 2,7 milijardi dinara, čija namena iz dostupne budžetske dokumentacije nije dovoljno jasna. Ako se ovaj projekat izuzme, planirani izdaci padaju na oko 60,7 milijardi dinara.

U rebalansu se pojavilo 10 projekata koji uopšte nisu bili planirani prvobitnim budžetom, ukupne vrednosti oko 3 milijarde dinara.

Istovremeno, pojedini projekti su potpuno nestali iz budžeta, a neki su značajno smanjeni. Na primer, izdvajanja za projekat „Čista Srbija“ smanjena su sa 8 na 5,4 milijarde dinara, dok je podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine potpuno uklonjena.

Sa druge strane, povećana su sredstva za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, kao i za podsticaje za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila, nabavku, zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje i infrastrukturu za zaštitu životne sredine.

Zato ključna poruka ovog rebalansa nije samo pitanje koliko novca je opredeljeno za zaštitu životne sredine, već kako se novac ulaže i na koji način se prioriteti planiraju. Pred kraj budžetske godine uvode se projekti koji prvobitnim budžetom uopšte nisu bili predviđeni, dok se istovremeno drugi projekti smanjuju ili potpuno izbacuju iz plana.

Dobro budžetsko planiranje nije samo pitanje iznosa koji će biti potrošen, već i predvidivosti, jasno utvrđenih prioriteta i odgovornog planiranja javnih sredstava.