Od grada dima do „Evropske zvezde“ i nazad

EKOlist je u poslednjem broju objavio članak o zagađenosti vazduha u Boru. Članak sadrži pregled promena kvaliteta vazduha od topljenja rude na otvorenom, „Vlaške bune“, prve ekološke bune u Evropi, prve fabrike sumporne kiseline, uvođenja novih tehnologija do angažovanja strateškog partnera. Osnovno pitanje je : Šta dalje?

Bor se nalazi pred novim razvojnim ciklusom koji mora da bude transparentan, uz uključenje građana u procese donošenja odluka. Takav pristup može da obezbedi lokalni održivi razvoj. U protivnom razvojni ciklus može da se pretvori u „razvojni cirkus“, degradaciju životne sredine i dovede u pitanje opstanak lokalnog stanovništva.

Daleke 1903. godine počelo je savremeno rudarenje u Boru. Ruda je topljena na gomilama na otvorenom prostoru a otrovni dim je uništavao useve. Izgradnja postrojenja za topljenje povećavala je kapacitete prerade i zagađenje. To je dovelo do pobune lokalnog stanovništva 1935. godine. Događaj je poznat kao “Vlaška buna” koja je ugušena uz isplatu novčane nadoknade seljacima.

Prva prava tehnološka rešenja za smanjenje zagađenja vazduha primenjena su početkom šezdesetih godina prošlog veka. Izgrađena je prva fabrika sumporne kiseline koja je prihvatala deo sumpordioksida iz topionice i proizvodila kiselinu. Početkom sedamdesetih godina izgrađene su nove fabrike sumporne kiseline ali tada je prerađivano samo polovina gasova iz topionice.

Početkom dvadesetprvog veka rekonstruisana je topionica i izgrađena nova fabrika sumporne kiseline. Osnovni cilj je bio smanjenje zagađenja vazduha. Projektom je bilo predviđeno da iskorišćenje sumpora iz rude koja dolazi na preradu bude preko 98%. Sa početkom rada ovih pogona smanjeno je zagađenje vazduha a Bor proglašen “Evropskom zvezdom” zbog smanjenja zagađenja vazduha sumpordioksidom.

Dolaskom strateškog partnera raste proizvodnja bakra i zagađenje vazduha. Od “Evropske zvezde” Bor ponovo postaje zagađen grad.

Šta dalje? Velike svetske kompanije planiraju intenzivan razvoj rudarstva i metalurgije u Boru i Majdanpeku. Da taj razvojni ciklus ne postane “razvojni cirkus” sa negativnim posledicama po zdravlje, kvalitet života i opstanak lokalnog stanovništva na ovim prostorima potreban je multidisciplinarni pristup izradi prostornih, urbanističkih i razvojnih planova sa detaljnim strateškim i procenama uticaja na životnu sredinu. U proces odlučivanja mora biti uključeno lokalno stanovništvo koje mora imati odlučujući uticaj na konačne odluke, jer je to u interesu i lokalne zajednice i države ako smo stvarno opredeljeni za održivi razvoj.

PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE