Diskusije o energetskim zajednicama često su usmerene na usklađivanje domaćih propisa sa evropskim okvirom i na probleme u elektroenergetskom sistemu. Nijedna od ovih dveju tema, sama po sebi, ne daje odgovor na pitanje važno za donošenje odluka: „Šta Republika Srbija dobija razvojem energetskih zajednica i pod kojim uslovima?”

Centar za unapređenje životne sredine objavio je publikaciju „Energetske zajednice u Srbiji: pravni okvir, prepreke i mere za razvoj”, koja analizira postojeće uslove za njihovo osnivanje i rad i predlaže 19 mera za unapređenje propisa, postupaka i instrumenata podrške. Publikacija je namenjena donosiocima odluka, nadležnim institucijama, stručnoj javnosti i svim akterima zainteresovanim za razvoj građanske energije u Srbiji.

Srbija je postavila osnovni zakonski okvir za energetske zajednice. Zajednice obnovljivih izvora energije uvedene su Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine, a energetske zajednice građana izmenama Zakona o energetici iz 2024. godine. Međutim, kako pokazuje analiza, podzakonski akti, operativne procedure i usklađivanja drugih propisa potrebni za njihovo funkcionisanje još nisu uspostavljeni.

Za građane i lokalne aktere koji žele da pokrenu zajednički energetski projekat zato ostaju otvorena ključna pitanja: u kom pravnom obliku mogu da se organizuju, ko može da učestvuje i odlučuje, kako se deli i obračunava proizvedena energija i pod kojim finansijskim uslovima projekat može da bude održiv.

Gde nastaju prepreke?

U publikaciji razmatramo evropski i domaći pravni okvir, pravne oblike i članstvo, upravljanje, postupak upisa u evidenciju operatora distributivnog sistema, prava i aktivnosti zajednica, institucionalne nadležnosti i dostupne oblike podrške.

Analiza pokazuje da razvoj energetskih zajednica zahteva usklađivanje više oblasti javne politike. Energetski propisi prepoznaju određene kategorije članova, dok pravila o udruženjima i zadrugama ograničavaju njihovo povezivanje u odgovarajući pravni oblik. Istovremeno, zahtev za formalnim neprofitnim statusom otvara pitanja izbora organizacionog modela i provere uslova za upis.

Dodatne prepreke odnose se na nedovoljno uređena pravila raspodele energije, ugovorne odnose i obračun, kao i na finansijske, računovodstvene i poreske uslove poslovanja. Dok ova pitanja ostaju otvorena, otežani su priprema projekata, procena troškova i koristi i obezbeđivanje finansiranja.

Šta predlažemo?

Devetnaest mera raspoređeno je u četiri povezane oblasti:

• Strateško planiranje i regulatorni okvir: uključivanje energetskih zajednica u ciljeve razvoja obnovljivih izvora, usvajanje podzakonskih akata uz učešće zainteresovanih strana, uspostavljanje javno dostupne evidencije i testnog regulatornog okruženja.
• Pravni oblici, članstvo i upravljanje: omogućavanje odgovarajućih organizacionih modela, šireg članstva i funkcionalnog zadružnog organizovanja, preciziranje kriterijuma „blizine” i očuvanje stvarne kontrole članova nad zajednicom.
• Finansijski uslovi i podsticaji: usklađivanje finansijskih, računovodstvenih i poreskih pravila, razvoj posebnih instrumenata podrške, jednošalterskog sistema i kvota za fid-in tarife.
• Pristup distributivnoj mreži: javno dostupna karta kapaciteta za priključenje i primena naponski zavisnog upravljanja distribuiranom proizvodnjom radi efikasnijeg korišćenja postojeće mreže.

Prioritet je stvaranje uslova za početak rada

U publikaciji predlažemo dinamiku sprovođenja mera u kratkom, srednjem i dužem roku. U prvih 12 meseci prioritet bi trebalo da budu podzakonski akti, jasni pravni oblici i uslovi članstva, funkcionalna evidencija, pravila deljenja energije i uređeni finansijski uslovi.

Ovaj pristup povezuje regulatorne promene sa konkretnim koracima potrebnim za pokretanje projekata. Testno regulatorno okruženje omogućilo bi proveru novih modela u kontrolisanim uslovima i unapređenje pravila na osnovu iskustava iz njihove primene.

Učešće građana kao merilo uspeha energetske tranzicije

Energetske zajednice mogu povezati zajedničku proizvodnju i potrošnju energije sa energetskom efikasnošću, skladištenjem i upravljanjem potrošnjom. Time otvaraju prostor za lokalna ulaganja, demokratsko odlučivanje i zadržavanje dela stvorene vrednosti u lokalnoj zajednici. Ostvarivanje ovih koristi zavisi od karakteristika projekata, dostupne podrške i primenljivosti propisa.

Ovom publikacijom nastavljamo rad na unapređenju uslova za aktivno učešće građana u energetskoj tranziciji. Predložene mere predstavljaju osnovu za stručni dijalog i dalju pravnu i operativnu razradu sa nadležnim institucijama, regulatorom, operatorom distributivnog sistema, snabdevačima, lokalnim samoupravama i građanskim inicijativama.

Preuzmite publikaciju „Energetske zajednice u Srbiji: pravni okvir, prepreke i mere za razvoj” i pogledajte analizu, obrazloženja svih 19 mera i predlog prioriteta za njihovo sprovođenje.

Autori publikacije su Ivana Jovčić i Vladan Šćekić. Publikaciju je izdao Centar za unapređenje životne sredine u oktobru 2026. godine, uz finansijsku podršku Heinrich Böll Stiftung – Beograd.