Klimatske promene

PREGLED

Slično kao i prilikom izrade prethodnog izveštaja, i period između marta 2018. i januara 2019. godine obeležio je nastavak politike nesrazmera između razvoja legislative i stvarne posvećenosti napretku na polju sprečavanja i ublažavanja klimatskih promena.

Pokrenut je niz najavljenih promena u smeru razvoja legislative u prethodnom periodu, međutim, nijedan proces tokom izveštajnog perioda nije finalizovan. Zabeležen je veoma ograničen napredak u pogledu transparentnosti procesa, dok je transparentnost, pouzdanost i dostupnost podataka i dalje ostala upitna.

Uprkos najavi niza legislativnih promena u smeru transponovanja EU zakonodavstva i deklarativnoj posvećenosti evropskom putu, činjenično stanje u relevantnim oblastima, posebno u slučaju energetike, ukazuje na nelogičnosti i manjak povezanosti između različitih sektora.

Izvestan pomak ostvaren je u procesu izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom. Međutim, u procesu razvoja ovog dokumenta primetan je drugačiji tretman sektora energetike u odnosu na druge sektore, budući da je to jedini sektor za koji nije izrađena potpuna analiza uticaja zakonskog i strateškog okvira na nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao ni analiza izloženosti tog sektora uticaju klimatskih promena. Detaljna analiza dokumenata javne politike u sektoru energetike, koji najviše doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte (GHG), nužna je radi ostvarivanja ciljeva izrade Strategije.

Pomaka nije bilo ni u objavljivanju tačnih, proverljivih i pouzdanih informacija o inventaru gasova sa efektom staklene bašte (GHG). U Izveštaju o stanju životne sredine za 2017. godinu, koji je priredila Agencija za zaštitu životne sredine, informacije o inventaru GHG predstavljene su bez prethodnih pojašnjenja kako se do njih došlo. Pritom, reč je o podacima koji su bili uključeni i u Drugu nacionalnu komunikaciju Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC), a za koje se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz aprila 2018. godine navodi da njihova tačnost mora da bude unapređena.

Nacrt zakona o klimatskim promenama je izrađen, prošao je proces javne rasprave i čeka se da uđe u skupštinsku proceduru. Sam Nacrt, međutim, ne predstavlja napredak u pravcu uspešnog i potpunog prenošenja i implementacije Direktive o sistemu trgovine emisijama (ETS), koja je ključni deo zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena. Iako Nacrt postavlja osnove za kontinuirano praćenje i izveštavanje o GHG emisijama, ostvarivanje ciljeva ovog Nacrta u smislu smanjenja GHG emisija je upitno.

ZAKONODAVNI OKVIR

Usled činjenice da se zakonodavni okvir u ovoj oblasti tek razvija, postignut je vrlo ograničen napredak u pogledu primene propisa u ovoj oblasti.

Strategija klimatskih promena sa akcionim planom

Radna grupa za razvoj Strategije klimatskih promena sa akcionim planom je nastavila rad u 2018. godini. Održana su tri sastanka tokom 2018. godine ‒ u martu, septembru i decembru. Trenutni okvir javne politike je razvijen, scenariji za adaptaciju su definisani i procenjeni, kao i nacionalni bazni scenariji za gasove staklene bašte za 2020, 2030. i 2050. godinu. U razvoju Strategije je očigledan poseban status sektora energetike, budući da je to jedini od obrađenih sektora (pored poljoprivrede i šumarstva, otpada i otpadnih voda) za koji nije rađena analiza svih zakonskih i strateških dokumenata u pogledu njihovog uticaja na emisije GHG, te izloženosti sektora uticaju klimatskih promena. U slučaju sektora energetike urađena je analiza usklađenosti sa EU acquis u poglavlju 15, tako da je doprinos pojedinačnih dokumenata i instrumenata javne politike iz oblasti energetike emisijama GHG teško oceniti. Posledično, otežano  je planiranje mera i instrumenata koji bi bili usmereni ka smanjenju emisija iz sektora energetike. Uprkos tome, navodi se da je energetika najznačajniji sektor u pogledu emisija GHG, te da čini 79% od ukupnih emisija GHG Republike Srbije. Takođe, proces izrade strategije se i dalje oslanja na nepromenjen i neambiciozan NDC od 9,8%, te Drugi nacionalni izveštaj Srbije prema UNFCCC.

Inventar gasova sa efektom staklene bašte od 2014. godine na ovamo je i dalje pod znakom pitanja. Javno dostupne informacije su kontradiktorne, u nekim dokumentima inventar GHG za 2014. se bazira na projekcijama iz 2013. godine, dok drugi dokumenti navode da je inventar nedostupan od 2014. godine.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji iz aprila 2018. godine se osvrnuo i na podatke o GHG inventaru koje je Srbija predstavila u okviru Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime,[1] i ocenio ih kao na nedovoljno tačne.

Ovi podaci su ipak ponovo korišćeni u godišnjem Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2017. godine, koji je u septembru 2018. godine objavila Agencija za zaštitu životne sredine. U Izveštaju se na samom kraju, u zaključcima, mogu pronaći informacije o inventaru emisija GHG (strana broj 148):[2]

„Na osnovu podataka, informacija i analiza iz ovog Izveštaja izvode se sledeći zaključci prema tematskim celinama: …Na osnovu GHG inventara, u 2014. godini ukupna procenjena emisija gasova sa efektom staklene bašte u Republici Srbiji (bez ponora) iznosila je 67.148, 23 Gg CO2 eq. Od 2000-te godine, ukupne GHG emisije su povećane za 7,8%.”

Ovo je jedino mesto u Izveštaju na kojem se spominje Inventar emisija GHG, i ujedno prvi put da se GHG inventar pominje u godišnjim izveštajima o stanju životne sredine koje Agencija objavljuje. Izveštaj je u ovom obliku predstavljen u novembru 2018. godine Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije, koji je usvojio izveštaj na 16. sednici,[3] čime je Izveštaj postao zvaničan dokument. Od januara 2019. godine na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine nalazi se izmenjeni godišnji Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2017. godine bez podataka o GHG inventaru, koji su se nalazili u verziji Izveštaja koji je predstavljen i usvojen na Odboru za zaštitu životne sredine.

Sa druge strane, Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2017. godine, koji je Agencija za zaštitu životne sredine objavila u jesen 2018. godine, ne sadrži nikakve informacije o GHG inventaru. U septembru 2018. godine, u svom godišnjem saopštenju o Računu emisija u vazduh za 2016. godinu,[4] Republički zavod za statistiku Republike Srbije navodi da ne postoje podaci u GHG inventaru dostupni nakon 2014. godine.

Koalicija 27 i RES fondacija uputile su dopise Agenciji za zaštitu životne sredine i Republičkom zavodu za statistiku i u njima postavile pitanja vezana za inventar gasova sa efektom staklene bašte. Pitanja su se, između ostalog, odnosila na razmenu podataka između Agencije i Republičkog zavoda za statistiku, razloge uključivanja inventara u Izveštaj o stanju životne sredine, a bez prethodnih pojašnjenja vezanih za metodologiju izrade inventara, kao i na činjenicu da inventar gasova sa efektom staklene bašte nije javno dostupan.

Republički zavod za statistiku u odgovoru navodi da je izrada inventara emisija u vazduh u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, koja Zavodu dostavlja podatke, i iznosi da su im poslednji dostupni podaci dostavljeni u oktobru 2018. godine, te najavljuje da će se ti podaci pojaviti ili u narednom saopštenju Zavoda ili u Eko-biltenu, koji je najavljen za sredinu decembra 2018. godine.

Agencija za zaštitu životne sredine u svom odgovoru, između ostalog, navodi i da odredbe Zakona o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009 i 10/2013) sprečavaju Agenciju da inventar GHG gasova učini javno dostupnim, kao i da će objavljivanje inventara biti omogućeno usvajanjem Zakona o klimatskim promenama. Sa druge strane, član 50. Zakona o zaštiti vazduha jasno navodi da su „podaci iz Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte javni“.

U decembru 2018. godine objavljen je Eko-bilten Republičkog zavoda za statistiku[5] gde se navodi da su ukupne emisije u 2014. bile 40.411,989 Gg. Međutim, ne navodi se da li je ovaj podatak podrazumeva ponore ili ne.

Podaci o inventaru emisija GHG za 2014. godinu se mogu pronaći i u radnim materijalima koji su proizvedeni za potrebe rada Radne grupe na projektu Strategija klimatskih promena sa akcionim planom, a u koje su predstavnici Koalicije 27, kao članovi Radne grupe, imali uvid. Ovi podaci su različiti od prethodno pomenutih i za sada jedinih javno dostupnih podataka iz Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji 2017. godine..

Podaci do kojih se može doći se, dakle, razlikuju, te i dalje nedostaju transparentne i pouzdane informacije o GHG inventaru. Ministarstvo zaštite životne sredine započinje pripremu Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i Trećeg nacionalnog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, zbog čega je od ključnog značaja da se što pre ustanove tačne vrednosti za emisije GHG u 2014. godini i godinama nakon nje. Ovo je takođe obaveza koju diktira Zakon o zaštiti vazduha Republike Srbije, u kojem se navodi da je SEPA odgovorna za organizovanje inventara emisija GHG, te da je inventar emisija GHG javna informacija (član 50). U pogledu otvaranja procesa izrade ovih dokumenata za javnost, ostvaren je izvestan napredak time što je Ministarstvo zaštite životne sredine otvorilo prostor za učešće organizacija civilnog društva u Radnoj grupi. Nažalost, kako nije bilo javno otvorenog poziva, proces nije u potpunosti transparentan i inkluzivan.

Zakon o klimatskim promenama

Nacrt zakona o klimatskim promenama je bio na javnoj raspravi između 15. marta i 20. aprila 2018. godine. Izveštaj o javnoj raspravi[6] je usvojen 14. juna, međutim, Nacrt zakona i dalje nije u parlamentarnoj proceduri. Članovi Koalicije 27, ali i drugih nevladinih organizacija i stručne javnosti, imali su veliki broj komentara na Nacrt[7] kojima su ukazivali na manjkavosti ovog dokumenta, zbog kojih smatraju da on neće biti dovoljan da pripremi ekonomiju Srbije na izazove klimatskih promena, članstvo u Evropskoj uniji i obaveze koje proizilaze iz članstva, a vezane su za klimatske promene.

SPROVOĐENJE PROPISA

Postignut je veoma ograničen napredak u sprovođenju mera ublažavanje klimatskih promena ili njihovo prilagođavanje, posebno kada su u pitanju oblasti identifikovane u poslednjem izveštaju: administrativni kapaciteti, uključivanje klimatskih mera u druge sektore i međusektorske saradnje. Značajniji napredak u sprovođenju mera je onemogućen budući da se zakonski okvir za ovu oblast i dalje razvija.

FINANSIRANJE

Ostvaren je manji napredak u finansiranju mera ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene. Na osnovu Izveštaja o izvršenju budžeta u 2018. godini,[8] može se zaključiti da je Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo sredstva u iznosu od 28.737.720,00 dinara za projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, kao i da su sredstva u iznosu od 40.543.506,00 dinara iz Zelenog fonda iskorišćena za pošumljavanje. Međutim, na osnovu dostupnih informacija nije moguće zaključiti koliko je sredstava ukupno utrošeno za delatnosti koje doprinose ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene, budući da aktivnosti u različitim sektorima imaju uticaj i na klimatske promene. Nije bilo napretka u pogledu reforme subvencija na fosilna goriva. Budući da je problem klimatskih promena intersektornog tipa, neophodno je obratiti posebnu pažnju na aktivnosti i planove za sprovođenje aktivnosti i njihovo finansiranje u drugim sektorima, poput energije, saobraćaja i dr. Ilustrativan primer trenutnog stanja je gore pomenuta Uredba o Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, za period od 2017. do 2023. godine, u kojoj su izneti planovi za državne investicije pre svega u oblasti fosilnih goriva.[9]

Planovi i strategije države vezani za sektor i dalje nisu adekvatno razvijeni, pa tako ni finansijski planovi, uprkos čestim deklarativnim navodima u kojima država prepoznaje značaj što ranijeg delovanja u borbi protiv klimatskih promena. Planovi i strategije nisu u skladu čak ni sa niskim nivoom klimatske ambicije kojem trenutno svedočimo.

PREPORUKE

Zakonodavni okvir

  • Usvojiti Zakon o klimatskim promenama i njime predviđeno transponovanje EU pravnog okvira za klimatske promene do kraja 2019. godine.
  • Što pre početi pripreme za reviziju NDC sa ciljem razvoja finalne verzije do UNFCCC pregovora 2020. godine, a u skladu sa Pariskim sporazumom. Novi/revidirani NDC treba po ambiciji da bude usklađen sa nadolazećom revizijom EU ciljeva za 2030. godinu i plana za dekarbonizaciju do 2050. godine.
  • Potrebno je uspostaviti kontinuiran mehanizam za praćenje razvoja i rada jedinica lokalne samouprave na pitanjima ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, i obezbediti mehanizam za pružanje tehničke i ekspertske podrške jedinicama lokalne samouprave koje započnu izradu akcionih planova za prilagođavanje na klimatske promene.
  • Sve elemente zakonodavstva (zakone, podzakonska akta i dr.) koji su u direktnoj vezi sa emiterima gasova staklene bašte revidirati, tako da uključuju i aspekt klimatskih promena (tzv. mainstreaming).
  • U potpunosti podržati rad Sekretarijata Energetske zajednice[10] i definisati ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte i unapređenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, te u skladu sa principima učešća javnosti osnovati radnu grupu, početi aktivnosti na izradi integrisanih energetskih i klimatskih planova (NECP) Srbije u zadatom roku i omogućiti adekvatno učestvovanje javnosti.

Sprovođenje propisa

  • Unaprediti ulogu Nacionalnog saveta za klimatske promene kroz uspostavljanje međusektorske saradnje i integrisanje mera za ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene u druge javne politike, kao i uključivanje predstavnika organizacija civilnog društva u rad Saveta.
  • Prilikom izrade Trećeg nacionalnog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja uzeti u obzir već opisane probleme u vezi sa pouzdanošću i tačnošću podataka o GHG inventaru. Koristiti relevantne dostupne podatke umesto projekcija. Osigurati adekvatno učešće predstavnika civilnog društva.
  • Informacije o GHG inventaru učiniti javnim, proverljivim i lako dostupnim, u skladu sa zakonima Republike Srbije i preuzetim međunarodnim obavezama, poput Arhuske konvencije i Pariskog sporazuma.
  • Nastaviti i unaprediti rad na uključivanju organizacija civilnog društva u procese razvoja zakona i strateških dokumenata, obezbeđujući najšire moguće uključivanje javnosti i pravičan postupak javne rasprave; omogućiti lokalnim samoupravama, civilnom društvu i građanima da aktivno učestvuju u izradi nacionalne Strategije klimatskih promena sa akcionim planom i reviziji NDC-a.
  • Povećati broj državnih službenika u ministarstvima koja se bave uticajem klimatskih promena u različitim sektorima i fokusirati se na podizanje njihovih kapaciteta.
  • Unaprediti praksu uključivanja javnosti u relevantne procese kreiranja javnih politika u oblasti klimatskih promena.

Finansiranje

  • Razviti finansijski mehanizam koji će podržati strateške prioritete (koji moraju biti u skladu sa procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji), između ostalog, preusmeravanjem sredstava namenjenih industriji fosilnih goriva na mere za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.


[1] Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, april 2018, strana 89, http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf.

[2] http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2017.pdf

[3] http://www.parlament.gov.rs/16._sednica_Odbora_za_za%C5%A1titu_%C5%BEivotne_sredine_.35150.941.html

[4] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181256.pdf

[5] Republički zavod za statistiku, Eko-bilten 2017, strana 105, http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20185640.pdf

[6] Izveštaj o javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, http://www.ekologija.gov.rs/izvestaj-o-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o-klimatskim-promenama/

[7] Komentari Koalicije 27 na Nacrt zakona o klimatskim promenama, http://www.bos.rs/ekz/uploaded/Komentari%20Koalicije%2027%20na%20Nacrt%20zakona%20o%20klimatksim%20promenama.pdf

[8] http://www.ekologija.gov.rs/wp-content/uploads/informator/IZVR%C5%A0ENJE_BUD%C5%BDETA.pdf

[9] Ceo tekst Uredbe dostupan je na http://www.mre.gov.rs/doc/javne%20rasprave/17.07.17/04.%20POS%2010%2007%202017.pdf.

[10] Policy guidelines by the Energy Community Secretariat on the development of National Energy and Climate Plans under Recommendation 2018/01/MC-EnC, https://www.energy-community.org/dam/jcr:c9886332-a1f5-43ee-b46c-31c637aedfa6/PC_03_2018_ECS_NECP.pdf.

PREUZMI IZVEŠTAJ

SVE TEME:

Horizontalno zakonodavstvo
Kvalitet Vazduha
UPRAVLJANJE OTPADOM
KVALITET VODE
ZAŠTITA PRIRODE
UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA
Buka
Klimatske Promene
Šumarstvo
Finansiranje

Lista autora (organizacija)

centar-za-unapređenje-životne-sredine
Beogradska-otvorena-škola