Šumarstvo

PREGLED

Šumarstvo se u procesu pristupanja EU razmatra najmanje kroz nekoliko poglavlja, a ključna dva poglavlja su poljoprivreda i ruralni razvoj i životna sredina. Nesumnjivo je da je uticaj ovog sektora na životnu sredinu u celini, a pogotovo na klimatske promene, zaštitu prirode i upravljanje vodama veoma značajan.

Proces pristupanja EU u oblasti šumarstva se bazira na dve uredbe koje regulišu trgovinu drvetom i drvnim proizvodima: FLEGT uredbu[1] koja reguliše uvoz drvnih proizvoda u Evropsku Uniju, i EUTR uredbu[2] koja reguliše trgovinu drveta i drvnih proizvoda. Spremnost Srbije za primenu ove dve uredbe je prema ocenama i dalje niska. Nedostatak funkcionalnog strateškog dokumenta iz oblasti šumarstva se i dalje ističe kao jedan od osnovnih nedostataka. U prethodnom periodu nije bilo značajnih pomaka u odnosu na pripremu šumarskog sektora za pristupanje Evropskoj uniji.

Iako se stanje šuma generalno procenjuje kao zadovoljavajuće, postoje brojni problemi u toj oblasti, među kojima se ističu: visoka zastupljenost izdanačkih šuma (57%), raširenost pojave bespravnih seča šuma, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja.

Procesi odlučivanja u šumarstvu su i dalje dosta zatvoreni i ne omogućavaju efektivno uključivanje šireg kruga zainteresovanih strana. Takođe, i dalje je nedovoljna saradnja sektora šumarstva sa drugim povezanim sektorima, kao što su zaštita prirode i poljoprivreda.

Iako se savremeno upravljanje šumama mora zasnivati na integralnom pristupu, u Srbiji i dalje postoje problemi u realizaciji takvog pristupa. To se pogotovo ogleda povodom klimatskih promena, gde šumarstvo igra veoma važnu ulogu, ali se čini da je u Srbiji to i dalje daleko od realizacije.

ZAKONODAVNI OKVIR

U prethodnom periodu nije bilo aktivnosti na izradi strateških i planskih dokumenata, tako da i dalje nije započeta izrada programa razvoja šumarstva koja je predviđena Zakonom o šumama.[3] Posledica toga je da Srbija i dalje nema krovni strateški dokument za oblast šumarstva.

Na polju zakonskih dokumenata koji regulišu sektor šumarstva (Zakon o šumama i druga podzakonska akta) takođe nije bilo značajnih izmena u prethodnom periodu.

Na polju pripreme za sprovođenje dve najznačajnije evropske uredbe iz oblasti šumarstva (FLEGT uredba[4] i EUTR uredba[5]) takođe nije bilo značajnijeg napretka u 2018. godini. Tako da ocena iz prethodnog skrininga ostaje validna, odnosno Srbija i dalje nema dovoljne kapacitete za sprovođenje ove dve uredbe. Osnovne zamerke su nejasno definisane nadležnosti uključenih institucija, kao i odsustvo jasnog sistema kontrole koji bi omogućio sprovođenje navedenih uredbi.

Strateški dokumenti EU u oblasti šumarstva (EU Strategija šumarstva iz 2014. godine, Zeleni papir o zaštiti šuma u EU) i dalje ostaju nedovoljno razmatrani unutar stručne javnosti u Srbiji.

SPROVOĐENJE PROPISA

Odgovorna institucija za sprovođenje politike šumarstva u Srbiji je Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svim šumama koje su u javnom vlasništvu gazduju javna preduzeća (JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“ i javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima). Državne šume čine oko 43% šuma u Srbiji, a ostatak je u privatnom vlasništvu.[6] U odnosu na zapreminu drveta, državne sadrže oko 48% ukupne zapremine drveta, a privatne preostalih 52%. To ukazuje na nešto lošije stanje privatnih šuma. Takođe, prirast se u državnim šumama procenjuje na 4,4 m3/ha, a u privatnim na 3,6 m3/ha.

Visoke prirodne šume čine samo oko 29% ukupne teritorije pod šumama u Srbiji, a oko 2/3 tih površina se nalazi u državnom vlasništvu.[7]

Prema podacima Uprave za šume, u državnim šumama u Srbiji se trenutno seče oko 51% godišnjeg prirasta, a planovi se realizuju na nivou od oko 50%. To praktično znači da šumarska preduzeća troše oko polovine obnovljene drvne mase na godišnjem nivou. Podaci za privatne šume su drastično drugačiji, pa se procenjuje da se u njima na godišnjem nivou seče oko 90% godišnjeg prirasta. Zbog ovih podataka, ali i drugih kvalitativnih procena, trenutno upravljanje i korišćenje šuma u Srbiji se i od strane nadležnih institucija ocenjuje kao neadekvatno. Potencijali šumarskog sektora su daleko veći u smislu njegovog mogućeg doprinosa ekonomiji, društvu i zaštiti životne sredine. Prema podacima Uprave za šume, dolazi do postepenog povećanja etata. Tako je u 2015. godini etat iznosio 2,79 miliona m3, a 2018. godini je prešao 3 miliona m3. Beleži se i postepen rast godišnjih planova seča i njihovih realizacija (plan za 2017. godinu je bio 2,53 miliona m3, a izvršenje oko 2,35 miliona m3, u 2018. godini plan seča je obuhvatao 2,66 miliona m3, a izvršenje se procenjuje na 2,4 miliona m3). Svakako, razlika realizacije u odnosu na planirani etat je i dalje značajna.

Nedostatak adekvatnog planiranja i kontrole korišćenja šuma u privatnom vlasništvu i dalje ostaje jedan od značajnih problema u srpskom šumarstvu. Podaci koji su neophodni za adekvatno gazdovanje šumama uglavnom ne postoje za šume u privatnom vlasništvu, pa je samim tim i kontrola korišćenja tih šuma veoma slaba. Jedan od mogućih pravaca za rešavanje ovog problema je udruživanje privatnih šumovlasnika i profesionalizacija njihovog rada u šumarstvu. Doduše, ovaj proces ide vrlo sporo, tako da je broj šumarskih zadruga i površina koju one obuhvataju i dalje mali.

Prema podacima Uprave za šume, u prethodnim godinama pojačan je kvalitet nadzora korišćenja šuma. To se pre svega ogleda u porastu količine oduzetog drveta (sa 493 m3 u 2015. godini na 9.448 m3 u 2017. godini). Takođe, evidentan je i porast naplate naknade za posečeno drvo sa oko 380 miliona dinara u 2015. godini na oko 460 miliona u 2017. godini.

Imajući u vidu navedeno, može se reći da postoje određene naznake konsolidacije šumarskog sektora u Srbiji.

Bespravna seča i dalje ostaje značajan problem. Daleko je izraženija u privatnim šumama, ali postoje i slučajevi bespravne seče i izigravanja zakonskog okvira i u državnim šumama. Jedan od takvih primera je predstavljen u studiji ,,Prirodni resursi i koruptivne prakse” koju je pripremilo nekoliko organizacija civilnog društva.[8] Naime, podaci koje su organizacije prikupile ukazuju na malverzacije prilikom sanacije šumskih požara.

U 2018. godini je započeta realizacija GEF projekta pod nazivom „Doprinos održivog upravljanja šumama ka smanjenju ugljeničnih emisija i stabilnom razvoju“.[9] U okviru ovog projekta planirana je druga nacionalna inventura šuma prema unapređenoj metodologiji.

U sertifikaciji šuma u Srbiji je u prethodnom periodu takođe ostvaren određeni napredak. U 2018. godini je započeta izrada privremenog nacionalnog standarda za sertifikaciju šuma. Izrada ovog standarda se radi pod koordinacijom sertifikacione kuće SGS.

Usklađivanje i saradnja sektora šumarstva i sektora zaštite prirode je od naročitog značaja za sprovođenje EU Direktive o staništima i Direktive o pticama (formiranje Natura 2000 ekološke mreže). U tom pogledu nije zabeležen značajniji napredak u prethodnom periodu.

FINANSIRANJE

Budžetskom fondu za šume je u 2018. godini opredeljeno oko 750 miliona dinara, što je isto kao i prethodne godine.

Od opredeljene sume oko 640 miliona dinara je potrošeno (oko 87%). Najveći deo sredstava je ponovo izdvojen za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, oko 460 miliona dinara. Za sadnju šuma je u 2018. godini izdvojeno oko 86 miliona dinara, što je oko 25% manje nego prethodne godine.

U prethodnom periodu primetno je i postepeno finansiranje udruženih privatnih šumovlasnika iz Budžetskog fonda za šume.

PREPORUKE

Zakonodavni okvir

  • Potrebno je izraditi nacionalni strateški dokument (program razvoja) za šumarstvo koji će dati dugoročnu viziju razvoja ove oblasti u Srbiji sa akcionim planom u kojem će biti precizirani izvori finansiranja, odgovorne institucije i dinamika sprovođenja. Ovaj dokument mora uzeti u obzir relevantna dokumenta EU iz ove oblasti (Strategija šumarstva EU, Zeleni papiri o zaštiti šuma).
  • Razviti institucionalni okvir sa jasno definisanim nadležnostima za sprovođenje EUTR i FLEGT uredbe.

Sprovođenje propisa

  • Ojačati kapacitete nadležnih institucija u pogledu implementacije EU zakonodavstva i međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama, CITES konvencija i dr.).
  • Ojačati kapacitete nadležnih institucija u šumarstvu u pogledu EU integracija u oblasti klimatskih promena i energetike.
  • Omogućiti učešće javnosti u razvoju ključnih dokumenata koja regulišu korišćenje šuma (uključujući i osnove gazdovanja šumama).
  • Vrednovati i promovisati ostale ekosistemske usluge koje pružaju šume, osim drveta, i koristiti ih u planiranju gazdovanja šumama.
  • Unaprediti kvalitet podataka o šumama u privatnom vlasništvu i pojačati kontrolu njihovog korišćenja.
  • Unaprediti saradnju sa ostalim sektorima (zaštita prirode, energetika, klimatske promene, upravljanje vodama) u cilju integralnog upravljanja šumskim ekosistemima.

Finansiranje

  • Sredstva Budžetskog fonda za šume u većoj meri usmeriti ka finansiranju zaštite i unapređenju šumskih ekosistema koji pružaju usluge od opšte koristi.


[1] Council Regulation (EC) No 2173/2005 of 20 December 2005 on the establishment of a FLEGT licensing scheme for imports of timber into the European Community

[2] Regulation (EU) No 995/2010 of the European Parliament and of the Council of 20 October 2010 laying down the obligations of operators who place timber and timber products on the market

[3] ,,Službeni glasnik RS“, broj 30/2010, 93/2012 i 89/2015

[4] Council Regulation (EC) No 2173/2005 of 20 December 2005 on the establishment of a FLEGT licensing scheme for imports of timber into the European Community

[5] Regulation (EU) No 995/2010 of the European Parliament and of the Council of 20 October 2010 laying down the obligations of operators who place timber and timber products on the market

[6] http://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2017/02/1.-S.Stamatovic-Koncept-unapredjenja.pdf.

[7] https://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2019/01/Godisnji-sastanak.pdf.

[8] Beogradska otvorena škola, Podrinjski antikorupcijski tim i „Rzav ‒ God save Rzav“ (2017): Prirodni resursi i koruptivne prakse, http://trftp.bos.rs/publications/9–pakt_prirodni-resursi-i-koruptivne-prakse.pdf.

[9] Podaci o projektu su dostupni na. https://www.thegef.org/project/contribution-sustainable-forest-management-low-emission-and-resilient-development.

PREUZMI IZVEŠTAJ

SVE TEME:

Horizontalno zakonodavstvo
Kvalitet Vazduha
UPRAVLJANJE OTPADOM
KVALITET VODE
ZAŠTITA PRIRODE
UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA
Buka
Klimatske promene
Šumarstvo
Finansiranje

Lista autora (organizacija)