Vazduh gori, a Vlada se češlja

Radna grupa je građanima poručila da nema razloga za zabrinutost povodom trenutnog stanja, jer je koncentracija čestica blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine. Članovi Radne grupe tom prilikom su, slučajno ili namerno, zaboravili da napomenu da je prosečno prekomerno zagađen vazduh – i dalje prekomerno zagađen vazduh (…) Predsednik je svojim reakcijama mogao navesti i Radnu grupu, kao i sve građane, na pogrešan trag, utvrdivši da je „vazduh lošiji onoliko koliko nam je standard viši“. U ovome ga, u velikoj meri, demantuju upravo najrazvijenije zemlje Evrope.

Zimski praznici se širom sveta željno iščekuju. U tim se danima u vazduhu oseća nešto posebno. Na žalost građana i građanki Srbije, ono što se u zimsko vreme oseća kod nas predstavlja veliku opasnost, budući da je reč o mešavini čađi, prašine i dima, koje se još i nazivaju PM čestice.

Zagađen vazduh u Srbiji nije novost. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su u poslednjih deset godina brojni gradovi bili suočeni sa zagađenim ili prekomerno zagađenim vazduhom. Primetan je i trend pogoršanja kvaliteta vazduha, koji se može videti kada uporedimo najnovije zvanične podatke, koji se odnose na 2018. godinu, s nekoliko godina koje su joj prethodile. U 2018. godini vazduh je bio prekomerno zagađen u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Subotici, Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu i Sremskoj Mitrovici.

Blaženo neznanje i istrošene zalihe

Ono što dodatno zabrinjava jeste i činjenica da su neke druge velike sredine u Srbiji „pošteđene“ stroge ocene kvaliteta vazduha usled ‒ nedovoljnog merenja. Zvanična ocena vazduha u Nišu (čist) data je uz napomenu da je bilo nedovoljno merenja. Merna stanica u Novom Pazaru uključena je tek nedavno i od prvog dana rada beleži visoke koncentracije zagađujućih materija, tako da je izvesno da će u izveštajima koji slede biti manje zelene boje ‒ boje „blaženog neznanja“.

Što se vazduha i boja tiče, vazduh bi trebalo da bude smeša gasova bez boje, ukusa i mirisa. Vazduh u Srbiji, nažalost, poseduje sve od prethodno pomenutih karakteristika, a njegove boje jednako su zloslutne i uživo i na papiru ‒ od karakteristične boje smoga koju i vidimo golim okom, do crvene i ljubičaste boje u izveštajima i na internet portalima koji pokazuju kvalitet vazduha, a koje impliciraju da je vazduh zagađen ili prekomerno zagađen.

Godišnje zalihe dana s prekomerno zagađenim vazduhom (ne bi smelo da ih bude više od 35[1]) većim delom su istrošene već u januaru. Većina gradova u Srbiji koji tradicionalno imaju problema sa zagađenim vazduhom, imala je vazduh prihvatljivog kvaliteta svega jedan do tri dana u toku januara.

Vazduh je zagađen, čekamo košavu

Alarm se konačno upalio i u nadležnim institucijama, tako da je sredinom januara sazvana i vanredna sednica Vlade, kako bi se razgovaralo o hitnim merama za smanjenje aerozagađenja, što je rezultiralo i formiranjem Radne grupe za zaštitu vazduha. Da li zbog toga što institucije rade svoj posao, zato što postoji ustaljena komunikacija među svim relevantnim resorima i teži se poštovanju propisa, koji u hitnim situacijama zahtevaju hitne mere, ili zbog pritiska javnosti – ostavljamo vama da prosudite.

Možda samo vredi napomenuti da, ukoliko institucije rade svoj posao, komunikacija teče i propisi se poštuju – do vanrednih situacija dolazi veoma retko, svakako daleko ređe nego što je kod nas slučaj. No dobro, Radnoj grupi se u zube ne gleda, ali gleda joj se u nadležnosti. A te nadležnosti su sledeće: „praćenje, analiziranje i razmatranje najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha od zagađenja u Srbiji“, kao i „davanje predloga mera za sistemsko rešavanje uočenih problema i usklađivanje stavova nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje se bave pitanjem zaštite vazduha od zagađenja[2]“.

Prvi sastanak Radne grupe, održan 21. januara, čini se da je pre svega iskorišćen za slikanje ove zime nekim vedrijim bojama od crvene i ljubičaste. Radna grupa je građanima poručila da nema razloga za zabrinutost povodom trenutnog stanja, jer je koncentracija čestica blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine. Članovi Radne grupe tom prilikom su, slučajno ili namerno, zaboravili da napomenu da je prosečno prekomerno zagađen vazduh – i dalje prekomerno zagađen vazduh. Značajno je pomenuti i da prve reakcije iz državnog vrha na problem sa zagađenim vazduhom nisu došle od Vlade, već od predsednika, koji je svojim reakcijama mogao navesti i Radnu grupu, kao i sve građane, na pogrešan trag, utvrdivši da je: „vazduh lošiji onoliko koliko nam je standard viši“. U ovome ga, u velikoj meri, demantuju nešto vedrije boje kojima su u zimskim mesecima oslikani upravo najrazvijenije zemlje Evrope, na sajtu Evropske agencije za zaštitu životne sredine, na kojoj su predstavljeni podaci o kvalitetu vazduha.

Slika zimskog vazduha u Srbiji ne mora se slikati samo bojama. Mogu poslužiti i brojevi. Što više preciznih brojki, to izoštrenija slika za članove Radne grupe, a samim tim i bolja rešenja. A brojevi kažu sledeće: da gotovo 60% domaćinstava u Srbiji koristi čvrsta goriva za grejanje, dok ova brojka dostiže skoro 90% kada su u pitanju najsiromašniji građani Srbije, kao i da više od 50% domaćinstava poseduje šporete čija je efikasnost manja od 40%. Inventar Agencije za zaštitu životne sredine dodatno izoštrava celu sliku, navodeći da PM čestice dominantno potiču iz individualnih ložišta, odnosno šporeta u domaćinstvima, kao i iz malih toplana (57% za PM10 i 75% za PM 2,5 čestice)[3]. Ova prilično jasna slika ukazuje nam da problem sa zagađenjem vazduha prevashodno leži u načinu na koji se domaćinstva greju, kao i da su brojna domaćinstva u stanju energetskog siromaštva[4] – što rezultira otežanim ili nemogućim obezbeđivanjem dovoljnih količina energije tokom zimskog perioda, kao i proporcionalno visokim troškovima grejanja, u odnosu na prihode domaćinstva.

Deluje da je slika zagađenja dovoljno izoštrena, te da se na osnovu nje mogu doneti i konkretne mere za poboljšanje stanja. Međutim, Radna grupa je, kad su rešenja u pitanju, počela od odobravanja subvencija za kupovinu elektro i hibridnih vozila i u tom kontekstu postavljanje brzih elektro-punjača na ključnim mestima putnih koridora. Izgleda da nismo gledali u istu sliku, budući da je, makar na našoj, saobraćaj nešto sitniji jer, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, doprinosi ukupnoj koncentraciji PM10 i PM 2,5 čestica sa samo 6%.

Nakon izvršne vlasti, oglasila se i zakonodavna, organizovanjem javnog slušanja u Narodnoj skupštini, koja je poslužila kao prilika za neposredne učesnike: narodne poslanike, organizacije civilnog društva i ostale, kao i sve koji su javno slušanje pratili uživo, da od predstavnika resornih ministarstava i institucija nadležnih u ovoj oblasti čuju nešto više o stanju kvaliteta vazduha i konkretnim rešenjima. Glavni utisak koji su učesnici poneli s javnog slušanja jeste da su se predstavnici Vlade, osokoljeni košavom koja je provetrila vazduh, ponadali da će ta košava pitanje zagađenja oduvati s dnevnog reda javnosti makar do oktobra.

Čini se da i kad je vazduh čistiji, vreme teče sporije, pa je procenjeno da vremena za rešavanje problema ima na pretek, budući da je većina letimično spomenutih mera kraj sebe imala pripisan datum iz manje ili više bliske budućnosti – 2023. ili 2025. godine. Da percepcija vremena može da varira pokazuju i kašnjenja sa usvajanjem Strategije zaštite vazduha (rok za usvajanje je istekao 2011. godine) i Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP), koji bi trebalo da je na snazi od 1. januara 2018. godine, a Vlada ga je usvojila tek nedavno.

Ovogodišnja zimska sezona i epizode zagađenja vazduha (kako ih neki nazivaju), mogu zaličiti i na sezone i epizode nekih domaćih serija, a naslov se sam nameće: Vazduh gori, a Vlada se češlja.

Ognjan Pantić

Beogradska otvorena škola

Beogradska-otvorena-škola

Tekst je preuzet iz 56. broja biltena Progovori o pregovorima.

[1]Uredba o uslovima monitoringa i zahtevima kvaliteta vazduha, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 11/2010, 75/2010 i 63/2013.

[2]https://www.srbija.gov.rs/vest/438603/formirana-radna-grupa-za-sistemsko-resavanje-pitanja-zastite-vazduha.php

[3]http://www.resfoundation.org/wp-content/uploads/2016/08/RES_Grejanje-INFOGRAFIK.png

[4]https://dobraenergija.org/energetsko-siromastvo/

Koalicija 27 Izveštaj-2019-slika
PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE