Požari kojima svedočimo pokazuju da klimatske promene nisu samo direktive u pregovarčkim poglavljima za priključenje Srbije Evropskoj uniji, već neposredna okolnost u kojoj već danas živimo. Sve toplija i sušnija leta povećavaju rizik od izbijanja i širenja požara, ali i menjaju uslove u kojima se sa njima suočavamo. U periodu od 2011. do 2020. godine šumskim požarima bilo je zahvaćeno oko 17.500 hektara šuma širom Srbije. Šume su složeni ekosistemi u kojima su povezani biljni i životinjski svet, zemljište, voda i lokalne zajednice. Stradanje vrsta u ovako velikim požarima dovodi      do dugotrajnog poremećaja ekosistema, dok oporavak nekih staništa može trajati decenijama.

Ukupna minimalna procenjena materijalna šteta izazvana ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima u Srbiji u periodu od 2000. do 2020. godine iznosila je 6,8 milijardi evra. Više od 70% ove štete nastalo je usled suša i visokih temperatura, koje povećavaju rizik od čitavog niza klimatskih opasnosti, uključujući i šumske požare.

Ovi podaci, međutim, više nisu samo deo dugoročnih procena. I ovog leta Srbija se suočava sa velikim šumskim požarima, dok je situacija širom Evrope još ozbiljnija. Posebno su pogođene zemlje poput Španije, Francuske i Grčke, gde požari zahvataju desetine hiljada hektara.

Kada klima pripremi uslove za požare

Klimatske promene ne izazivaju svaki požar direktno. One, međutim, menjaju uslove u kojima požari nastaju i razvijaju se.

Povećanje temperatura i duži periodi suše dovode do toga da vegetacija bude suvlja, čime se povećava količina lako zapaljivog materijala u prirodi. Istovremeno, produžavanje perioda sa visokim temperaturama povećava broj dana tokom kojih su vremenski uslovi povoljni za izbijanje i širenje požara.

Procene pokazuju da je Srbija tokom 20. veka pripadala području sa umerenim prosečnim rizikom od požara. Problem je što se ti uslovi menjaju. Za sredinu 21. veka procenjuje se povećanje broja dana sa visokim rizikom od požara za približno 30–50% u odnosu na kraj 20. veka. Broj dana sa veoma visokim rizikom mogao bi da poraste za oko 50%, u zavisnosti od regiona. Drugim rečima, ne povećava se samo verovatnoća da će požar izbiti. Povećava se i verovatnoća da će se požar brže širiti, biti intenzivniji i trajati duže.

Duže periode suše i toplote ne oseća samo šuma. Isti klimatski faktori deluju i na otpad koji se nagomilava na nesanitarnim i divljim deponijama, gde visoke temperature i suvoća, uz deponijski gas, dodatno povećavaju rizik od izbiijanja požara. U tom smislu, deponijski požari nisu izolovan komunalni problem, već još jedan pokazatelj šireg obrasca: promenjenih klimatskih uslova.

U 2024. godini zabeležen je rekordan broj požara na deponijama – čak 2.171, od kojih je najviše požara bilo u regionu Beograda (369), Novog Sada (258) i Niša (200). Ovakvo stanje pokazuje da je svakoga dana u proseku gorelo šest deponija otpada. Ovde su ubrojani samo oni požari koje je zvanično evidentirao Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je stvaran broj požara veći, jer nisu svi požari i zvanično prijavljeni.

Požar sa deponije je nesrazmerno opasniji od šumskog požara zato što se tamo deponuje organski materijal, ali i elektronski otpad, kablovi, plastika i gume. To su materijali koji tokom gorenja emituju ogromne količine štetnih materija i zagađuju vazduh.

Kakve veze ima požar sa EU integracijom Srbije?    

Klimatske promene i zaštita od požara, dakle, nisu apstraktne teme u pregovorima za pristupanje EU. Poglavlje 27, koje Koalicija 27 prati, ne obuhvata samo zaštitu prirode, kvalitet vazduha ili upravljanje otpadom. Ono je uređuje i klimatske politike, prilagođavanjе na izmenjene klimatske uslove, sprečavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i civilnu zaštitu u koju, između ostalog, spada i zaštita od požara. Poglavlje 27 ima za cilj da nam omogući da smanjimo svoje doprinose klimatskim promenama, da se pripremimo za uticaje klimatskih promena koje su već nastale, kao i da bolje procenjujemo i sprečavamo rizike poput požara, i da se efikasno sa njima borimo kada do požara i drugih katastrofa dođe.

Imajući u vidu da je Srbija najranjivija na izmenjene klimatske uslove od svih evropskih zemalja, sistemsko rešavanje problema klimatskih promena i civilne zaštiteza nas postaje nužnost, čemu svedočimo i ovog leta.

Borba sa klimatskim promenama se vodi kroz dva komplementarna pristupa. Jedan je proces mitigacije odnosno ublažavanja klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a drugi (za nas životno značjajniji) je prilagođavanje odnosno adaptacija na izmenjene klimatske uslove. I dok se mitigacija bavi smanjenem emisija GHG, klimatske politike prilagođavanja treba da nam omoguće da podnesemo već izmenjene klimatske uslove. Srbija je preuzela određene korake ka sistemskom rešavanju problema klimatskih promena. U toku je izrada narednog Akcionog plana za Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030. godine. Međutim, prvi izveštaj o sprovođenju tekućeg akcionog plana pokazuje da primena još nije ujednačena i da se većinom oslanja na izgradnju tehničkih i administrativnih kapaciteta unutar sistema, dok na konkretne mere prilagođavanja uglavnom još čekamo.

Primer aktuelnih požara pokazuje zašto prilagođavanje na klimatske promene nije samo administrativno i tehničko pitanje. Dva naizgled različita problema – gubitak šuma i požari na deponijama – pojačavaju se istim trendom sve toplijih i sušnijih perioda. Zato mere prilagođavanja ne mogu biti odgovornost samo jednog sektora, već moraju biti integrisane u sve oblasti, od zaštite prirode, šumarstva, poljoprivrede, energetike, upravljanja otpadom do prostornog planiranja, infrastrukture i lokalnog razvoja, Civilna zaštita i zaštita od požara, na isti način mora biti sprovođena međusektorski i u njoj treba da učestvuju ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije. Na primeru požara u Deliblatskoj peščari vidimo da je neophodna koordinisana akcija velikog broja aktera: MUP-a, Vojske Srbije, dobrovoljnih vatrogasnih društava, “Vojvodinašuma” kao upravljača specijalnog rezervata prirode, Zavoda za zaštitu prirode, “Srbijavoda”, elektrodistribucije, putarske službe, zdravstvenih centara, Crvenog krsta, telekomunikacionih operatera, jedinica lokalne samouprave (Kovin, Alibunar, Vršac, Bela Crkva, Pančevo), pa i samih građana. Potreban je sistemski odgovor.

Da li nam mehanizam civilne zaštite EU može pomoći u gašenju požara?

Države u Evropi, uključujući i Srbiju, na raspolaganju imaju konkretan instrument koji im može pomoći u prilagođavanju na klimatske promene i zaštiti od požara i drugih elementarnih nepogoda.

U pitanju je Mehanizam civilne zaštite EU (EU Civil Protection Mechanism – UCPM) – sistem uzajamne pomoći koji Evropska komisija koordiniše od 2001. godine. Kad država članica Mehanizma proceni da ne može sama da odgovori na katastrofu, šalje zahtev Centru za koordinaciju hitnog odgovora (Emergency Response Coordination Centar – ERCC) koji organizuje pomoć drugih članica i sufinansira transport.

Srbija je od 2015. godine članica ovog Mehanizma kao i druge evropske države koje nisu deo EU: Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Turska i Ukrajina. Do sada su naši vatrogasci često odlazili u druge zemlje da pomognu gašenje požara. Mi smo, za sada, pomoć kroz UCPM Mehanizam tražili 2015. godine za vreme migrantske krize.

Prema do sada dostupnim informacijama, procena MUP, preko kog ide komunikacija sa      UCPM Mehanizmom, je da za gašenje požara u Srbiji do sada nisu imali razloga da traže dodatnu podršku kolega iz Evropske unije. U međuvremenu, od 21. jula prema navodima iz MUP-a u požaru je nestalo preko 3500 hektara, požar je do 20. avgusta ugrozio bezbednost ljudi, životinja i životne sredine, u Beloj Crkvi je na delu opštine proglašena vanredna situacija, stanovništvo jednog sela je evakuisano, a požar gase vatrogasci, policija, vojska, i građani.

Šta nas čeka u narednim godinama?

Program prilagođavanja Republike Srbije za period 2023–2030 predviđa duplo veći broj broj tropskih dana do 2040. godine, sve veći broj toplotnih talasa sve dužeg trajanja, sve češće i duže sušne periode tokom leta i čak 50% veći broj dana pod veoma visokim rizikom od požara. Dakle, leto koje vidimo danas biće sve češće i sve vrelije. Da bismo se na to prilagodili, potrebni su značajni resursi, koji uvek nekako nedostaju. Kroz proces EU integracije možemo da prenesemo propise i politike koji nam mogu pomoći da se pripremimo za leta koja dolaze, i da imamo pristup resursima, koje sada nismo iskoristili. Treba znati da imamo pravo i na davanje i dobijanje pomoći – solidarnost je osnova Mehanizma EU za civilnu zaštitu.

Kako bi se sačuvale šume, oranice, reke, jezera, životinje i ljudi  neophodan je sistemski, odgovoran i pravoremen pristup nadležnih institucija Republike Srbije. Da li smo to mogli da vidimo ovog leta?

Projekat „Volonteri za prirodu“ sprovode Mladi istrazivači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine. Projekat je finansiran od strane Evropske unije.