Plastika – zli duh ili dobar saveznik?

Dok pišem na laptopu koji se sastoji od plastičnih delova, slušam muziku sa plastičnih zvučnika, okružena kablovima. Moju svakodnevicu potpomaže puno plastike oko mene. Razmišljam o 3D štampi plastičnih delova ljudskih organa koji spasavaju živote, plastičnim delovima kola i aviona koji su u mnogome smanjili potrošnju goriva, plastičnoj ambalaži koja je obezbedila dugotrajnost hrane.

Kažu da je plastika doprinela demokratizaciji društva jer je kao jeftin materijal obezbedila da više ljudi svira muzičke instrumente ili se bavi sportom.

U prethodnih 50 godina, uloga i važnost plastike stalno raste. Globalna proizvodnja plastike povećana je 24 puta od 1960. godine, dostižući 359 miliona tona u 2018. godini. Očekuje se da će se udvostručiti u narednih 20 godina.

Međutim uspeli smo da od plastike stvorimo i velikog neprijatelja. Ubacili smo u nju i one problematične molekule od kojih neke „cure“ i nanose veliku štetu remeteći naš endokrini sistem, smanjujući nam mogućnost začeća ili izazivajući neke druge ozbiljne probleme po naše zdravlje i životnu sredinu. Ovde mislim na ftalate, bisfenol A, usporivače gorenja, teške metale i druge supstance.

Da se za trenutak osvrnem na ftalate. Ftalati se najčešće dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (eng. Polyvinyl Chloride – PVC) kao i drugim polimerima kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti. Ne vezuju su za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda, te dolaze u direktan kontakt sa kožom, respiratornim organima ili putem hrane i pića koje unosimo. Često se dodaju u plastiku od koje se prave igračke kako bi ih učinili mekšim i savitljivijim za igru, ali i da bi smanjili fizičke povrede kod dece. Za neke od njih je dokazano da utiču na smanjenje  plodnosti i na razvoj ploda, a mogu da dovedu i do poremećaja rada endokrinog sistema.

Već dvadeset godina su zabranjeni u dečijim igračkama i predmetima za negu dece u Evropskoj uniji i devet godina u Srbiji. Međutim, taman kad pomislimo da ih više nema u igračkama, stiže vest iz EU da je zajedničkom inspekcijom zemalja EU otkriveno da trećina od ukupno 104 igračaka sadržavalo nedozvoljene koncentracije ftalata. Trećina! Dvadeset godina zabrana na snazi! Evropska unija! Da su ftalati prisutni i u igračkama u Srbiji pokazala je i ovogodišnja kampanja ALHema pod nazivom Igračka plačka, što se potvrdilo i vanrednim inspekcijskim nadzorom od strane sanitarne inspekcije (ref. NEPRO baza ministarstva nadležnog za tržišnu inspekciju).

Međutim, oni se nalaze i u mnogim proizvodima sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu, kao što su kablovi, tekstil koji na sebi ima plastičnu prevlaku, gumene čizme i kabanice, podovi, plastificirane zavese i stolnjaci, školski pribor, sportska oprema, pa čak i novogodišnja dekoracija. ALHem je u jednoj od svojih kampanja pronašao ftalate u navedenim potrošačkim proizvodima u Srbiji u visokim koncentracijama. Pre godinu dana u Evropskoj uniji, četiri ftalata su zabranjena i u drugim potrošačkim proizvodima, ali zabrana još nije preuzeta u Srbiji, očekujemo da će uskoro.

Druga supstanca koja predstavlja jedan od ključnih izazova po ljudsko zdravlje u današnje vreme je bisfenol A (eng. Bisphenol A – BPA). Više od 90% svetske populacije u nalazima urina ima BPA, objavljeno je u epidemiološkoj studiji Nemačke federalne agencije za zaštitu životne sredine koja je identifikovala 591 pozitivna uzorka na BPA od 599 testiranih uzoraka. Povezan je sa mnogim hormonskim poremećajima koji mogu prouzrokovati rak, smetnje u učenju i dijabetes. Ova supstanca je konačno prepoznata kao toksična po reproduktivni sistem ljudi od strane Evropske komisije i za sada je njena upotreba ograničena u flašicama za bebe i termalnom papiru (npr. fiskalnim računima), a očekuje se da se ograniči i u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom i pićem (konzerve i limenke).

Postavlja se pitanje kako je ukrotiti, i kako iz nje izvući najbolje. Izgleda da kod ove vrste materijala nisu dovoljni propisi i inspekcija. Možda rešenje leži i u preuzimanju odgovornosti  nas samih, kao odgovornih građana i obaveštenih potrošača.

Dobra vest je da će se uskoro pojaviti aplikacija za mobilne telefone Scan4Chem koja je razvijena u EU, pomoću koje će potrošači moći da skeniranjem barkoda na proizvodu saznaju da li proizvod sadrži supstance koje izazivaju zabrinutost (među kojima su i određeni ftalati i BPA). Aplikacija će biti dostupna i na srpskom jeziku, s obzirom da u realizaciji projekta učestvuje i ALHem kao provajder aplikacije za Srbiju. Međutim, biće potrebno vreme i angažovanje svih građana, ali pre svega snabdevača proizvoda kako bi se baza podataka o prisustvu tih supstanci u proizvodima napunila.

Plastična planeta

Ovi opasni molekuli u plastici nam se ne čine da su prioritetni, jer ih jednostavno ne vidimo. Znate ono kada malo dete stavi ruke preko očiju i onda misli da je nevidljivo! Međutim, postoji i onaj vidljivi problem plastike. Novi izvori curenja otpadne plastike u životnu sredinu takođe se uvećavaju, predstavljajući novu opasnost za životnu sredinu i zdravlje. Otpad! Reke! Mora i okeani! Još jedna nezgodna strana ovog jeftinog materijala.

Okeani i mora su postali novi dom plastici koja se vrlo teško razgrađuje (određenoj plastici potrebno je čak 400 godina da se razgradi). Svaki dan gigantske količine plastike odlaze u životnu sredinu, u mora i okeane (5 do 13 miliona tona godišnje, odnosno 1.5 to 4 % godišnje proizvodnje plastike). Bez kontrole. Ta plastika se razgrađuje u tzv. mikroplastiku ili formira područja u okeanu sa gustim veštačkim plastičnim „ostrvima“. Program UN za životnu sredinu procenjuje da globalni troškovi štete za morsku sredinu iznose oko 8 milijardi dolara godišnje. Samo!

I u Evropskoj uniji, u novoj strategiji za rešavanje pitanja plastike kao deo cirkularne ekonomije, ocenjuje se da je nizak procenat plastičnih proizvoda koji, po završetku svoje upotrebne vrednosti  se ponovo iskoriste za iste ili druge svrhe ili se recikliraju (naročito ako uporedimo sa ostalim materijalima kao što su papir, staklo i metal). A to bi baš bilo rešenje za plastični otpad. Tako se u EU samo 30% plastičnog otpada prikupi radi reciklaže i onda se najvećim delom uopšte i ne reciklira u EU, već u dalekim zemljama sa nižim ekološkim standardima. Značajna je činjenica jeste i da je Kina zabranila uvoz plastičnog otpada gde je odlazila većina EU plastičnog otpada za reciklažu.

Valentina Mart

ALHem-logo
Koalicija 27 Izveštaj-2019-slika
PREUZMI IZVEŠTAJ
VIDI SVE PUBLIKACIJE

NAJNOVIJE OBJAVE