Animalni otpad u Srbiji: 25 odsto farmera uginule životinje baca na đubrište

U okviru projekta Animalni otpad i divlje deponije – prošlost ružnih navika!? koji sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije, u proteklom periodu, održane su radionice za poljoprivrednike/ce, odgajivače/ive i klaničare/ke, na temu značaja pravilnog upravljanja animalnim otpadom i sprečavanja širenja zaraznih bolesti zoonoza.

U  okviru manifestacije Prođoh Levač, prođoh Šumadiju koja se tradicionalno održava u Kaleniću, u Opštini Rekovac, Mladi poljoprivrednici Srbije su u okviru svog informativno-edukativnog štanda informisali i anketirali poljoprivrednike/ce – posetioce/teljke Sabora i organizovano je nekoliko info sesija na otvorenom u vidu radionica, na kojima su učestvovali poljoprivrednici/e i članovi/ce Zadružnog saveza Šumadije i Pomoravlja Jagodina, koji su posebno bili zainteresovani za temu pravilnog upravljanja animalnim otpadom.

U Jagodini je održana edukativna tribina, takođe na ovu temu, a poseban osvrt je bio na to da u većini LS trenutno ne postoji adekvatan tretman ove vrste otpada, kao i da izostanak primene kaznene politike za neadekvatno postupanje sa animalnim otpadom je posledica nemogućnost LS da ponudi sistemsko rešenje, pa inspektori izbegavaju da kažnjavaju farmere koji sa animalnim otpadom ne postupaju na pravi način, već se to prosto toleriše. Učesnicima su predstavljeni i primeri iz zemalja okruženja i značaj uvođenja sistemskog rešenja za konkurentniji nastup na tržištu  kada je u pitanju plasman životinja i proizvoda životinjskog porekla. Predstavljen je i koncept međuobjekta za privremeni smeštaj uginulih životinja i Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla donet još 2011. godine.

Edukativne radionice držao je dr.vet.med. Dejan Maksimović iz Vršca, koji se temom upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (SPŽP) bavi već više od 10 godina, i prema njegovim rečima, u Srbiji su trenutno u funkciji samo dva međuobjekta za privremeni smeštaj uginulih životinja.

Takođe, kroz projekat je sprovedeno istraživanje o načinu postupanja sa animalnim otpadom od strane poljoprivrednika – farmera, gde je vršena analiza načina postupanja u praksi, i utvrđeno da kod uginuća sitne stoke samo 10% farmera poziva veterinara ili zoohigijenu, a da čak 25% njih uginule životinje baci ili zakopa na obližnje đubre gde se odlaže stajnjak sa farme. Ovo istraživanje će biti predstavljeno na konsultativnim sastancima sa odborom za zaštitu životne sredine i ostalim akterima zajednice, na osnovu čega će se pristupiti kreiranju predloga sa preporukama za uspostavljanje održivog sistema upravljanja animalnim otpadom.

Na konsultativnim sastancima će se raditi na uspostavljanju saradnje na nivou susednih opština Pomoravskog okruga i zagovaranje izgradnje međuobjekta za privremeni smeštaj uginulih životinja, a sve u skladu sa Programom za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla za period 2020. do 2024. godine, koji je donela Vlada Republike Srbije.